Једно од њих гласи да ако одбијете да будете кум на венчању, кроз живот ће вас пратитти несрећа и никада нећете пронаћи своју сродну душу, јер сте одбили да пред Богом и људима сведочите о браку двоје људи.
Сигурно сте чули за стару народну изреку „Кумство се не одбија“. Шта ће се десити ако заиста одбијете да кумујете некоме, на венчању или крштењу?
Добро позната изрека да „кум није дугме“, настанила се на нашим просторима и данас се врло често користи. Када кажемо кум, прва асоцијација која већини пада на памет је пријатељ за цео живот, који вас никада неће издати, који ће увек бити ту за вас као део породице и на кога ћете моћи да се ослоните у сваком тренутку.
Кумство спада у духовно сродство и може бити кум при крштењу, као духовни отац детету на пример и кум на венчању, као сведок ступања две особе у брак. За Србе, кумство представља светињу, па се тако сматрају кумови најближим породици. Тако кум има посебно место за столом на свакој слави, на свадби је највађнија особа и заузима посебно место у животу једне породице.
Још једна стара изрека, која обележава величину овог односа је „Кумство се не одбија“. Велики број људи се пита зашто је то тако и шта ће се десити ако дођу у ситуацију да одбију кумство. Дошли смо до различитих веровања која се преносе кроз народ.
Једно од њих гласи да ако одбијете да будете кум на венчању, кроз живот ће вас пратити несрећа и никада нећете пронаћи своју сродну душу, јер сте одбили да пред Богом и људима сведочите о браку двоје људи.
Неки људи верују да поред несреће у људбави, одбијање кумства доноси и усамљеност до краја живота и да човек који је одбио кумство неће поред себе имати правог пријатеља. Друго народно веровање, јесте да човек који одбије да кумује на крштењу детета никада неће имати „порода“. Другим речима, сам неће моћи да има децу и шири сопствену породици, јер није спреман да на себе преузме једну велику духовну обавезу.
Кум је особа од поверења. Али сада је кумство доста другачије него што је раније било. Стара кумства су била одржаванија и на неки начин јача, док се данас на овакав чин више посматра кроз некакву материјалну призму. Ни венчање ни крштење се не може обавити без кума, јер је он тај који сведочи овом догађају.
Верски аналитичар Живица Туцић је навео да се кум при крштењу детета заклиње пред богом да ће бринути о том маленом животу, што би, како каже, требало да значи да ће он преузети сву одговорност и бригу о детету, ако се родитељима нешто догоди.
„То је морална одговорност кума, да о детету које је крстио води рачуна. Уколико се нешто деси, по хришћанском правилу, он постаје старатељ тог детета. Али, мислим да се по закону старатељство додељује ближим рођацима“, закључио је овај верски аналитичар. Кум је важан део сваке породице и саме традиције нашег народа и саветујемо вам да га бирате пажљиво, а када га изаберете, цените га, волите и поштујте као члана породице.
