Хигијена зуба и уста представља једну од најзначајнијих мјера за очување и унапређење оралног здравља. Задатак оралне хигијене је да се из уста редовно одстрањују материје које могу имати штетно дејство на тврда зубна ткива, оралну слузокожу те парадонтална ткива. Са хигијеном треба почети од најранијег периода живота. Док дијете доји дужност мајке је да бебина уста буду чиста. Више пута у току дана уста се требају чистити. За то се користи комад стерилне газе који се омота око кажипрста и навлажи прокуваном водом или млаком камилицом. Када никну први зубићи, постоји специјална четкица од гуме помоћу које се уклањају наслаге заостале хране.
Млијечне зубе треба поправљати и третирати као сталне. Нису дозвољени ни компромиси у терапији са образложењем да се брзо мијењају и да нису од значаја. Игноришући и потцјењујући значај млијечних зуба, стоматолог индиректно шаље поруку пацијенту да зуби нису важни. Њихово здравље је неопходно за развој вилице и цјелокупно здравље дјетета. Зато је неопходно да се прва посјета стоматологу деси што раније. Препорука је да то буде око прве године живота како би родитељи добили упутства које мјере превенције и промоције здравља могу примијенити те их припремити за прву праву посјету код зубара. Родитељи, старија браћа или сестре могу увелико допринијети стварању повољне атмосфере за прву посјету. Корисно је чак да родитељ личним примјером покаже да одлазак код стоматолога и сједење у столици није страшно јер дјеца воле опонашати своје родитеље. То треба искористити за њихову припрему како би са што мање страха отишли у стоматолошку амбуланту.
Најчешћа грешка коју родитељи праве је то што дјецу не доведу на вријеме на преглед. Долазак обично буде када се уочи каријес или када се јави бол код дјеце. У тим ситуацијама интервенција може бити болна или неугодна, због чега се може развити страх од стоматолошких интервенција. Дјеца која су склона настанку каријеса требају ићи чешће на прегледе него дјеца која имају низак ризик за настанак каријеса. Оно што је веома важно у превенцији настанка јесте успостављање навика, одржавање оралне хигијене. Ту спада редовно прање зуба, техника, средства, затим употреба флуоридне пасте за зубе као и средства за локалну употребу – раствор за испирање. Најважније је успоставити правилан режим исхране тј. природни начин исхране, смањена фрекфенција уношења реферних шећера, природних шећера и употреба чврсте абразивне хране. Здравље зуба много зависи од начина исхране и ако се погрешно хранимо и недовољно водимо бригу о оралној хигијени велике су шансе да ћемо имати проблема са зубима усљед размножавања бактерија у устима. Јер, када се једе храна богата угљеним хидратима, не хранимо само себе већ и бактерије зубног плака.
Кључ оралног здравља огледа се у три фактора: свакодневна њега, правилна исхрана и редовни стоматолошки прегледи. На овај начин се могу спријечити најчешћа обољења зуба а то су каријес и парадонтопатије. Досадашња пракса је показала да је кључ здравих зуба превенција, а не вађење, јер је тада осмијех наше дјеце љепши.
