Манастир Свете Тројице је нови манастир у Српској православној цркви. Обновљен је по благослову митрополита дабробосанског господина Хризостома прошле године у августу, и од тада до данас траје његова материјална обнова. Материјална обнова подразумијева обнављање храма, конака, свега онога што сачињава један манастирски комплекс.
Међутим, поред те материјалне обнове, далеко важнија и суштински битнија јесте духовна обнова и то не само монаха и људи који живе у том манастиру, него свих оних људи који су посредно или непосредно упућени на тај манастир. Када говоримо о духовној, односно моралној обнови, размишљамо о томе гдје се ми, гдје се ја, гдје се свако од нас налази, колико смо близу или колико смо далеко од Бога. И када сагледамо комплетну ситуацију у којој се налазимо као народ, као Срби, видимо да је криза присутна у свим сегментима нашега живота: у вјери, у политици, у култури… На свим пољима присутна је криза и Срби као народ нестају. Срби као народ не нестају забог тога што неко са стране, неким организованим планом покушава да уништи Србе. Не! Срби нестају зато што су се одвојили од Бога. Одвојити се од Бога, значи свој живот и све оно што радиш окренути ка бесмислу, јер уколико је Бог на првоме мјесту, све је онда на своме мјесту. Све што ти радиш, што зидаш, што градиш, што стројиш: породица, посао, каријера, односи са људима, међу људима, има смисао само уколико ти томе даш вјечни карактер. Без Бога све ће то једнога дана нестати. И даље размишљајући на ту тему ми видимио да та духовна обнова, о којој овде говоримо, не може проћи без дубоког окретања ка Богу, без тражења Бога, без истраживања: ко је мој Бог, шта је мој Бог, због чега је Он мени битан, због чега сам ја Њему битан?
Наш народ врло мало зна о својој вјери, доста тога што зна обучено је у сујевјерје, доста тога се интерпретира на свој начин и у свему томе присутан је један вид невјеровања. Уколико ви питате било ког Србина да ли вјерује у Бога, већина ће одговорити да вјерује, и већина има одређене ритуале које испуњава: слави славу, пар пута годишње оде у цркву. Међутим, вјера без дјела је празна вјера (Јак. 2, 17). И демон вјерује у Бога и дрхти од страха (Јак 2, 19). Вјера је као и љубав. Уколико некоме кажете да га волите, да је волите, а то се гестовима не показује, та љубав је мртво слово на папиру. Тако и вјера, уколико ви кажете да вјерујете у Бога, а то не свједочите кроз дјела, та вјера је празна. И дјела вјере су разна. Заповијести Господње нису тешке (Мт. 11, 29) и оне нису дате као плод некаквог хира Божијега – тобож Бог није знао шта ће са себе тај дан на небесима па хајде нек’ посте. Све заповијести које је Бог дао, дао је тако да људи живећи по њима могу кроз овај живот да прођу, а да не буду уништени.
У једном ширем мисионарском контексту и једној широј духовној обнови, осмјелили смо се да направимо један мисионарски подухват, односно, ријешили смо да отворимо youtube канал, и тај канал се зове „Духовна мисија“, у склопу ког правимо једну емисију у интервалу од 15 минута, где ћемо покушати да, на темаљу светоотачке и јеванђељске традиције, одговоримо на сва ваша питања и све ваше недоумице, јер незнање човјека не ослобађа одговорности. Ми неке ствари знамо, неке не знамо; неке полу знамо, али то нас неће ослободити ни посљедица, ни искушења у које можемо да упаднемо због свога незнања.
Тако, драга браћо и сестре, ја вас све позивам да максимално учествујете у свему овоме, јер уколико се ми као народ не окренемо Богу – нестаћемо! А бити са Богом и живјети са Христом значи стројити свој живот на свему ономе што Христос представља. Христос је свеукупност свега лијепога и доброга, врлина – поштуј оца, поштуј мајку, буди добар супруг, добра супруга, вриједно и послушно дијете, добар студент, честит монах, ревностан свештеник; не убиј, не лажи, не кради, не оговарај, не осуђуј! Дакле, живјети са Богом има смисла, има будућности и народ који живи са Богом је народ који има будућности. Ја вас све срдачно поздрављам и призивам Божији Благослов. Живјели!
