Осамдесеттрогодишња Милка Ћургус Гостовић, која је као седмогодишњакиња одведена у усташки логор Јасеновац, испричала је да је гледала како ријеке дјечије крви теку поред барака гдје су спавали, те да данас не може да слуша када Хрвати причају о Јасеновцу.
Гостовићева каже да мијења канал када на телевизији чује да Хрвати причају о Јасеновцу и кажу да нису убијали, а она је као седмогодишње дијете свједочила разним звјерствима усташа.
“Гледала сам како мушкарце убијају маљевима на обали. Дјецу су убијали у логору крај бараке. Још чујем мајке како кукају за њима. А тог сељака који крвнику говори жсамо ти ради свој посаож најбоље сам запамтила”, присјетила се Гостовићева старца Вукашина кога је Српска православна црква канонизовала.
Она је за “Вечерње новости” испричала да је “Црна легија” у љето 1942. године спровела збјег са Козаре у логор на Сави, гдје је мртвих било толико да се није могло избројити.
Присјећајући се уласка у логор, бака Милка је навела да је то било страшно и да не заборавља слику како мушкарци клече, а усташе их ударају маљем у главу и гурају у ријеку.
“Ако верујете, било је јутара када бисмо изашли из бараке и видели потоке крви како се поред сливају. Тих ноћи чула би се цика, урлање, плач и писка мајки. Они су одвајали децу од матера и убијали их. Нека жена, усташкиња, црнка, била је највећи крволок”, прича осмадесеттрогодишња Милка.
Ова старица, родом из Побрђана код Козарске Дубице, која данас живи у Београду каже да је са седам година осуђена да се сјећам Јасеновца сваког дана када се пробуди.
