Предсједник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ Момчило Крајишник изјавио је да је НАТО бомбардовање Републике Српске 1995. године за циљ имало да Србе у јавности на Западу представи као агресоре у БиХ, при чему су се снаге Алијансе у потпуности ставиле на страну муслиманско-хрватских снага и нанијеле ненадокнадиву штету српском народу.
„Сигурно да бих био срећан кад бих могао опростити и о прошлости говорити све најбоље, али једна мрља или једна неправда, у низу неправди које су се десиле српском народу у току прошлог рата, било је НАТО бомбардовање Републике Српске“, рекао је данас Крајишник Срни.
Према његовим ријечима, то језиво бомбардовање услиједило је послије разних политичких игара и разних смицалица које су биле произведене од српских противника, с циљем да се Срби представе као агресори, који не желе мир и који су на неки начин опколили Сарајево.
„Сматрам да је НАТО тада направио велику грешку јер је био у функцији политичара који су били заштитници наших противника, а против Срба. Једноставно, медијска харанга која се водила на Западу уродила је плодом да су Срби представљени у негативном, а наши противници у позитивном смислу“, навео је Крајишник, који је био први предсједник Народне скупштине Републике Српске и први српски члан Предсједништва БиХ.
Литература коју смо касније читали, додаје он, тачно је говорила колико је требало да се произведе неки догађај, као што је случај на Маркалама, а на крају крајева као што је и Сребреница и остали, да би то био повод да Срби буду бомбардовани и да се на тај начин ослаби српска војска и да би се произвео резултат рата какав би одговарао несрбима.
Он наглашава да су посљедице НАТО дејстава биле огромне, поготово када се погледа на погинуле људе, а и разарања материјалних добара и објеката инфраструктуре била су велика.
„Не заборавимо да је велики број људи умро од малигних болести, као директне посљедице дејства НАТО бомби са осиромашеним уранијумом. Најеклатантнији примјер за то јесте страдање српских становника Хаџића, који су масовно оболијевали и умрли од леукемије и карцинома“, нагласио је Крајишник.
Он је истакао да је, због свега наведеног, створен анимозитет не само код руководства, него и цијелог српског народа у Републици Српској против учлањења БиХ у НАТО.
„Тај политички поен произвео је неко ко вјероватно данас више није активан политичар на Западу, а искористио је НАТО и бомбардовао Србе и довео до тога да се Срби с правом противе уласку БиХ у Алијансу“, истиче Крајишник.
Крајишник је навео да је ситуација у БиХ данас веома сложена и да због тога актуелни политичари и сви грађани у Српској, треба да обиљежавају 9. септембар, као и друге значајне датуме из српске ближе и даље историје, и да одају поштовање невиним српским жртвама.
„Резултат НАТО бомбардовања јесте да су удружене муслиманско-хрватске снаге из БиХ заузеле дио српског етничког простора у западним крајевима БиХ, тако да данас у Федерацији БиХ имамо цијелу енклаву која је прије рата готово 80 до 100 одсто била српска, а припала је другом ентитету“, констатовао је Крајишник.
У понедјељак, 9. септембра у Источном Сарајеву биће одржана манифестација Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској, а на тај дан 1995. године усљед дјеловања НАТО-а убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац.
Приједлог да овај догађај добије републички значај дао је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац и овај догађај биће 27. у календару обиљежавања најважнијих датума из историје српског народа са ових простора.
Кошарац је 23. новембра прошле године Одбору Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова упутио приједлог да 9. септембар буде Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, у складу са иницијативом коју је раније покренула Новинска агенција Републике Српске – СРНА.
Кошарац је тада у допису Одбору подсјетио да је Срна покренула иницијативу и објавила серију текстова који су овјековјечили свједочења о НАТО агресији у Републици Српској и жртвама бомбардовања осиромашеним уранијумом.
Иницијатива за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа прошле године на приједлог Срне.
