Волим га, али баш нећу то да му кажем. Доказаћу себи да могу да га имам. Ако данас не буде хтела да изађемо, нећу је више ни звати. Видеће она када се смувам са њеном другарицом. Уколико ме буде позвао на кафу, слагаћу да сам заузета…
Тако то звучи када се у љубав умеша инат. Изговарају се, себи у брк или гласно да сви чују, реченице без призвука нежности. Утишаних романтичних тонова. Угашене искрености. И баш као што је инат у свему најгори занат, тако је и сигуран атак на чистоћу емоција. Негација зрелости. Колико он може да нам „забибери“ љубав и да нас од ње удаљи? Бојана Кучинар, психолог и психотерапеут, каже да је инат можда један од њених најгорих непријатеља.
– Заправо, тамо где он влада, она не постоји – сматра саговорница „Живота плус“. – Зрела љубав подразумева узајамност, стваралаштво, креативност, предузимање иницијативе. У њој оба партнера расту, развијају се. А то је управо оно што је супротно инату који ништа од наведеног не покреће. Када он влада, стагнира се у односу, а инат постаје сам себи циљ. Он значи супротстављање и доказивање.
Сами себи штетимо
Када са неким уђемо у везу само из ината – да бисмо себи доказали да ту особу можемо да имамо, да бисмо то исто доказали другима или да бисмо се „осветили“ самоћи и некој другој особи, шта уопште може да се „роди“ из таквог односа? У старту смо посегнули за тешким обликом манипулације, а то значи да смо се свесно одрекли искрености. Понекад се тешимо да баш тако морамо, да би нам после било боље. Али истраживања показују да су такве рачунице махом погрешне.
– Инат понекад може да буде позитиван, у смислу да истрајавамо у нечему да бисмо себи доказали да смо способни и успешни. То може позитивно да утиче на самопоуздање и слику о нама. Тако се, на пример, можемо заинатити да неког заведемо, освојимо оног кога перципирамо као неког ко по нашим критеријумима има већу вредност од нас. Ако у томе успемо, може да нам се подигне ниво самопоуздања, али је питање како ће се даље развијати тај однос. Јер уколико смо у везу ступили из мотива да освојимо неки „трофеј“ и докажемо себи или другима да то можемо, већ смо испунили циљ и логично је да покажемо мањак интересовања за даљи однос. Исто када због немогућности толерисања самоће, само из ината уђемо у емотивну везу са било ким. Она нам ништа плодоносно неће донети и њено трајање је под знаком питања уколико успут не развијемо способност за узајамност – објашњава психолог.
Ако се партнеру упорно инатимо из ко зна ког разлога, одбијајући да се видимо са њим, да неке ствари радимо заједно или разговарамо на одређене теме, прилично је логично да се заправо инатимо искључиво на сопствену штету. И да тако режирамо ситуацију у којој ћемо, пре свега, сами себи ускратити многе лепоте.
– Инаћење је увек на нашу сопствену штету. И зато би било добро видети када и у којим ситуацијама се инатимо, јер иза тога могу да се крију одређени страхови, мањак самопоуздања, болна искуства… Нешто чега углавном нисмо ни свесни. Рецимо, избегавањем заједничких активности и контакта, можемо да се инатимо партнеру, али иза таквог понашања се заправо често крије страх од интимности или мањак самопоуздања. Нико не воли инаџије, јер инат затвара могућност искрене комуникације. Особа постаје одбојна за друге. Такво понашање нас спречава да мало дубље сагледамо себе и повежемо се са стварним осећањима. Инат само може да нас кочи у развоју, а често имамо и лажну слику да смо нешто значајно постигли инаћењем, а заправо стагнирамо – наводи саговорница.
Узрок и последица прељубе
Истраживања показују да инат није редак окидач за превару. И да се дешава управо као одговор на њу, па је тако неверство партнера узрок за прељубу друге стране.
– Инат може да се јави услед емотивне повреде. Ако нисмо у стању да се носимо са тим, онда као лакши начин изаберемо инаћење и покушамо да ономе ко нас је повредио вратимо повредом. Тако се може десити да због партнерове преваре почнемо и ми да варамо, како бисмо били 1:1. Дешава се и да смо претрпели повреду која се тиче, рецимо, наше сексуалности, или се осећамо изневерено, па како бисмо му вратили, одаберемо да га повредимо преваром. Осим што тако желимо да нашкодимо партнеру због сопствене повређености, настојимо и да повратимо пољуљано самопоуздање – објашњава психолог.
Чак и лаички гледано, јасно нам је да се иза пркошења не крије ништа похвално. Да оно „звони“ као упозорење о несигурности, незрелости, немогућности контроле над собом и одређеном ситуацијом…
– Инат је добар показатељ незрелости, али је и саставни део нашег развоја. Јавља се у раном узрасту, а ако истрајава и у зрелој доби, може да буде показатељ да смо заглављени у одређеној развојној фази и да је наше понашање детињасто – упозорава Бојана Кучинар.
И зато је добро да га уклонимо из „личне карте“. Да се освестимо зашто нас „провоцира“ и да му кажемо одлучно „не“. Јесмо ли кадри за то? На који начин можемо да се „обуздамо“ када кренемо да се инатимо? Како да се, ипак, не заинатимо?
– Пре њега се углавном јави нека непријатна емоција – љутња, бес, завист, љубомора, а ми настојимо да се њима не бавимо. Зато би било добро да, када осетимо инат у себи, застанемо и освестимо осећање које се пре тога јавило и онда потражимо одговор зашто се тако осећамо. То може да нас одврати од инаћења и усмери ка другачијем начину решавања проблема. Требало би да имамо на уму да је инат готово увек на нашу штету, те би било добро да када му поклекнемо, размислимо колико губимо, а шта заиста добијамо таквим понашањем – саветује саговорница.
ЕГОИЗАМ И НЕЗРЕЛОСТ
НА једном домаћем форуму се повела расправа на тему: „Зашто људи терају инат и како се са тим носити?“ а одговори су били разнолики:
I Мушкарци се инате да би доказали да су доминантни. Или из сујете. Понекад то раде да би казнили партнерку: „Када видим да имам посла са таквима, и ја се заинатим, па докле ко издржи“.
I То је, заиста, клиначки фазон. Када су у питању неке ситнице, уме да буде симпатично, али не и када се ради о великим стварима. Од таквог партнера треба бежати.
I „Мом бившем је то био ‘его трип+. Он тера инат, ја се због тога кидам и покушавам да се понашам нормално, али не иде. Онда се само повучем и пустим га да схвати колико греши“.
I То је незрело и егоистично понашање у којем обе стране губе: „Никада не бих могао да будем у вези са таквом особом“.
