Ваша преосвештенства, поштовани суграђани, цијењени гости…
Ове године наша црква и ми обиљежавамо 800 година самосталности Српске православне цркве и оснивања Дабарске епархије, данашње Митрополије дабробосанске. Велики и значајан јубилеј а уједно и календар нашег националног трајања.
Будући да је једно од сједишта Митрополита овдје код нас у Сокоцу, имамо велику част и обавезу да ову годину радосно обиљежимо, те поменемо све наше светитеље и мученике. Прослава Светог Пророка Илије, славе наше општине и наше Романијске Лазарице одлична је прилика да саборујемо и изнова се обожимо призивајући благослов Светога Саве.
Вјерујем да носиоцима општинских признања за ову годину сама та чињеница да је добијају овдје у Духовном центру Романијске Лазарице на један такав јубилеј представља додатну част и задовољство. Ја им од срца честитам. Знам да су признања у правим рукама. Мени је част што сам имао прилику да вам их као начелник општине уручим и да заједно прославимо овај дан.
Наша је општина од својих почетака општина развоја, и општина у којој су људи највеће богатство. Људи слободарски, људи честити и поносни. Из тог поноса проистиче постојаност и стамено постојање на једном не тако лаком мјесту за живот. На простору на којем се стално морамо борити са природом и надметати са временском прогнозом.
Прошле године на данашњи дан најављивао сам градњу, данас, годину дана касније можемо да причамо о изграђеном. Пред нашим очима су се дешавале промјене. Нови хотел, стамбене и пословне зграде, сређена спортска инфраструктура, направљени тениски терени, асфалтиране улице и шеталишта.
Овај пут не желим да говорим о учињеном. У свечаном смо расположењу, славимо Дан и крсну славу наше општине и јубилеј наше цркве. Данас овдје желим да са вама подијелим планове које моји сарадници и ja имамо намјеру да реализујемо у наредном периоду.
Хајде да заједно замислимо шта нам је све потребно и шта желимо да учинимо од нашег Сокоца. Како га видимо за пет или наредних десет година? Размијенимо данас овдје идеје и планове, разговарајмо о новим пословима које желимо да остваримо.
Није ли наша заједничка жеља да Соколац као планинско мјесто буде препознатљив сувда? Да наша градња буде у складу са планиским амбијентом и климом, а да се наша привреда базира на аутентичним могућностима и производима овог подручја? Да се више усмјеримо ка туризму, ка бољем кориштењу Романије, њеног имена, значаја и угледа?
Уколико се сложимо са бројним екпертским анализама да је овај романијски плато због надморске висине, близине међународног аеродрома, чистог ваздуха и температуре, идеалан за припреме спортиста, јасно нам је у ком правцу треба да размишљамо и шта треба да развијамо и градимо.
Како би употпунили наш већ сада репрезентативни Спортски центар Бара, нама је потребан затворени базен, базен који испуњава олимпијске норме, на којем би се могле одигравати ватерполо утакмице и турнири, те пливачка такмичења. Због истих разлога неопходна нам је и реконструкција дворане, њено осавремењивање како би одговорила потребама врхунских спортиста на припремама. Ту се онда подразумјева и модерна и функционална теретана, те неки други садржаји.
Након реконструкције атлетске стазе на стадиону Бара, мислим да би требали размишљати у правцу изградње трибине, те сређивању и покривању постојеће, како би стадион одговарао не само атлетским тамичењима већ и такмичењима под окриљем УЕФА. О капациету и о начинима како то урадити треба још да се разговара. Позивам све заинтересоване архитекте да дају своје приједлоге и планове изградње стадиона, као и реконструкције дворане.
Одавно постоји идеја уређења градске шуме Талине у једну рекреативну зону која би испуњавала све потребе како домаћег становништва тако и гостију.
Поред трим стаза, могуће је уредити и стазе за бициклисте, посебно монти бајк за шта постоје одлични услови. Поред тога мислим да је природно с обзиром на број зимских дана да Соколац има клизалиште.
Због свега овога је свака приватна иницијатива и те како добродошла. Зато стално користим прилику, као и сада, да апeлујем на привредике да се укључе и прихвате јавно-приватно партнерство, гдје би заједно градили и уређивали комерцијалне и јавне садржаје у нашем Сокоцу.
Да би све ово било могуће најважнија је позитивна свијест о сопственим снагама и могућностима. Мислим да је након успјешно организованих 56.МОСИ игара пробуђена вјера и ојачано самопоуздање из којег могу да настану одличне ствари и за појединце и за заједницу у цјелини.
Познато вам је да смо ове године били домаћини 56.МОСИ игара. Заједно са Илиндан спорт фестом, имали смо много више дана спорта и забаве, а иза нас је и један богат музички програм. Све у свему љето које ћемо сви дуго памтити.
На жалост, тај наш рад на уређењу града и на развоју инфраструктуре код неодговорних појединаца наишао је на неодобравање, на рушење и мржњу. Сви смо имали прилику да видимо како се из објести уништавају бетонске клупе и саксије на шеталишту.
Но оно што треба да нас радује је једногласна осуда јавности. Згражавање над примитивизмом и жеља да се одговорни казне. Морам да похвалим рад наше полиције која је била ефикасна у откривању починилаца.
Јасно смо показали да се такве ствари никада и никоме неће толерисати.
Пред нама је још важних пројеката, од којих су неки у току, а неки попут изградње канализације у завршним фазама.
Имамо прилику да уредимо општину на један нов начин, да промјенимо њен изглед, да осавременимо и побољшамо постојеће садржаје.
Због тога овдје и сада апелујем на све да удружимо креативност, идеје и енергију и заједно кренемо ка побољшању квалитета живота у нешем Сокоцу.
Хвала вам!
