Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је вечерас да је обиљежавање 800 година аутокефалности Српске православне цркве /СПЦ/ велики догађај, али и обавеза за Цркву да, на основу досадашњег искуства, настави да се бори и налази рјешења у свакој прилици за српски народ.
Митрополит Хризостом је вечерас на Сокоцу пред почетак духовне академије поводом 800 година од самосталности СПЦ и оснивања Дабарске епархије, данашње Митрополије дабробосанске /1219. године/, подсјетио на све оно што је учинио Свети Сава и његови насљедници да Црква послије свих страдања и искушења опстане.
“Не само да треба да се сјећамо, већ и да преузимамо одговорност за оно што је било, а још више за оно што ће бити у наредних 800 година, јер Црква мора, управо на искуству од осам вијекова и даље да настави да се бори, да живи и да налази рјешења да у свакој прилици и у свакој неприлици за српски народ”, нагласио је митрополит.
Митрополит Хризостом је нагласио да је ово друго велико црквено славље, те да ће истим поводом бити организовано на Палама, Источном Сарајеву, Сарајеву и у Зеници, да би цијела Епархија учествовала у обиљежавању тог јубилеја аутокефалности, али и Митрополије дабробосанске, коју је створио Свети Сава прије 800 година.
Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић нагласио је да прослављање 800 година аутокефалности СПЦ значи да један народ има право на самосталну црквену хијерахију, на свој национални богослужбени језик и на начин организована црквене управе.
Он је подсјетио да у оквиру 13 еперхија које основао отац нације – Свети Сава и Дабарска епархија, као претеча Дабробосанске епархије.
Пилиповић је оцијенио да данашњи положај СПЦ највише личи на онај са краја 18. и са краја 19 вијека, јер Срби као нација живе у времену политичке разједињености и једина институција која их окупља је Српска православна црква.
“Тако је то било између 1557. и 1766. године, када су три царства практично држала у политичком смислу српски етнички простор, СПЦ је била чувар националног и духовног идентитета”, навео је Пилиповић.
Он је додао да је такво стање било и крајем 19. вијека и све до 1918. године, када је извојевана слобода.
Пилиповић је истакао да се у времену постсоцијализма и транзиције СПЦ суочава са искушењем политичких притисака да се одрекне свога идентитета и да настану неки нови, хибридни идентитети.
Он је оцијенио да ће та искушења бити преброђена захваљујући, прије свега, школованим кадровима и познавању историје.
Духовној академији на Сокоцу присустовали су свештенство и монаштво Епархије дабробосанске, предстаници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, града Источно Сарајево, општине Соколац, привредног, друштвеног и културног живота ове локалне заједнице.
Духовној академији претходило је празнично вечерње са петохљебницом које је служио митрополит Хризостом и свечана празнична литија од цркве Светог пророка Илије до Централног спомен-обиљежја погинулим борцима у минулом рату повом Светог пророка Илије – заштитника општине Соколац и храма посвећеног овом светитељу.
Делегација општине Соколац и општинске Борачке организације положила је вијенац на централно спомен-обиљежје на Сокоцу на коме су уписана имена 1.250 бораца погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
