1453 – У бици код Кастијона Французи су постигли одлучујућу победу над Енглезима која је довела до окончања Стогодишњег рата.

1762 – Убијен је руски цар Петар III три дана након што је оборен са власти и затворен. Престо је преузела његова супруга Катарина ИИ (Велика), која је касније постала један од најчувенијих руских владара.

1790 – Умро је шкотски економиста Адам Смит (Смитх), уз Дејвида Рикарда (Давид Рицардо), најпознатији представник енглеске класичне политичке економије. Поставио је основе радне теорије вредности. („Богатство народа“, „Теорија моралних осећања“).

1890 – Сесил Роудз (Цецил Рходес), по којем је Родезија добила назив, постао је премијер Капске колоније у Јужној Африци.

1912 – Умро је француски математичар, физичар и филозоф Жил Анри Поенкаре (Јулес Хенри Поинцаре). Развио је теорију аутоморфних функција и истраживао диференцијалне једначине, а посебно су значајни његови радови на подручју топологије и његова интерпретација геометрије Лобачевског. Објавио је око 500 научних радова.

1917 – Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота (Саxе-Цобург-Готха) у Виндзор (Wиндсор) због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.

1928 – Умро је српски геолог и палеонтолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, први министар привреде у Србији (1904-05). Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. је са геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво.

1945 – У Потсдаму је почела конференција о послератној будућности Европе. На скупу који је окончан 2. августа представници земаља победница у Другом светском рату – СССР-а, САД и Велике Британије, Стаљин, Труман и Черчил (Цхурцхилл), којег је 28. јула заменио нови шеф британске владе Клемент Атли (Цлемент Атлее), донели су одлуку о демилитаризацији и денацификацији Немачке и договорили су се о територијалним променама у источној Европи.

1946 – У Београду је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и водја четничког покрета у Другом светском рату.

1959 – Умрла је чувена америчка џез и блуз певачица Били Холидеј (Биллие Холидаy).

1968 – У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило БААС партије. Председник републике, а касније и владе постао је генерал Ахмед Хасан ал-Бакр (Хашан).

1969 – У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса (Јуан Царлос), који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.

1973 – У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха (Мохаммед, Схах). Председник је постао бивши премијер Сардар Мухамад Дауд Кан (Мухаммад Даоуд Кхан).

1975 – Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летилица, Алексеј Леонов и Том Стафорд (Стаффорд), разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески а Американац руски.

1979 – Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле (Сомоза Дебаyле) дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре (Даниел).

1981 – Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.

1984 – Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.

1994 – Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.

1995 – Умро је аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фандјо (Јуан, Фангио), петоструки светски шампион у „Формули-1“.

1996 – Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома „Кенеди“. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.

1998 – Посмртни остаци руског цара Николаја ИИ Романова и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин.

1998 – Џиновски таласи изазвани снажним земљотресом на дну Пацифика однели су шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи.

1998 – На конференцији УН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Медјународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.

2000 – Башар ел-Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафез ел-Асад, који је умро 10. јуна.

2001 – На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карадјордјевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.

2001 – Након завршетка сукоба на Косову и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Медјународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман (Флоренце Хартманн), током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.

2002 – Умро је Јозеф (Јосепх) Лунс командант Западне алијансе са најдужим стажом на тој функцији. Лунс, бивши министар иностраних послова Холандије, именован је за генералног секретара НАТО у октобру 1971, за време хладног рата. Ту дужност напустио је 1984. године.

2003 – У Америци је умрла „краљица салсе“, певачица кубанског порекла Селија Круз. Кубу је напустила уочи доласка Фидела Кастра на власт и настанила се у САД, а повратак на карипско острво јој никад није дозвољен. Одиграла је кључну улогу у промовисању кубанске музике, снимила 70 албума и пет пута добила награду Греми, најзначајније америчко признање за музику.

2004 – Грчке власти ухапсиле су у Солуну Дејана Миленковића Багзија, осумњиченог за саучесништво у убиству премијера Србије Зорана Дјиндјића. Неколико месеци касније Багзи је изручен властима у Србији, где је добио статус заштићеног сведока.

2005 – Специјални трибунал у Ираку подигао је прву оптужницу против бившег председника те земље Садама Хусеина за злочине почињене током његове 35-годишње владавине.

2006 – У цунамију који је погодио индонежанско острво Јава погинуло је 525 особа. Поплавни талас висок два метра последица је земљотреса јачине 7,7 Рихтерове скале, чије епицентар био у Индијском океану.

2007 – Страдало је 200 особа када је авион бразилске компаније ТАМ, „ербас“ А320 приликом слетања на аеродром у Сао Паулу напустио писту, пробио зид око аеродрома, ударио у бензинску пумпу и запалио се.

2008 – Хашки трибунбал правоснажно је осудио пензионисаног генерала ЈНА Павла Стругара на седам и по година затвора због гранатирања Старог града у Дубровнику у децембру 1991. године.

2009 – Умро пољски филозоф Лешек Колаковски (Лесзек Коłакоwски), теоретичар марксизма аутор дела Главни токови марксизма. Након разлаза са Пољском уједињеном радничком партијом емигрирао је на запад, а његови радови о самоорганизовању народа чине га неслужбеним идеологом покрета Солидарност.

2014 – Малезијски путнички авион са 298 путника и чланова посаде који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, оборен је у Доњецкој области на истоку Украјине, где су водјене борбе снага украјинских власти и проруских побуњеника. Нико од путника није преживео.

2014 – Умро је немачки сликар Ото Пине (Пиене) познат по колоритним сликама и гигантским скулптурма на отвореном. Његови радови су изложени у више од стотину галерија и музеја широм света, а приказани су и на Олимпијским играма у Минхену 1972. године.