У организацији Установе за културу „Перо Косорић“ у Сокоцу је одржано традиционално Видовданско пјесничко вече. У програму су учествовали бројни пјесници Сарајевско – романијске регије и ширег простора: Недељко Жугић, Миланко Боровчанин – Ромсок, Момир Јоловић, Свјетлана Ђурђић, Ђорђе Ковачевић, Миленко Јевђевић, а гост вечери била је књижевница и колекционарка Јасмина Јанковић из Београда.
Директорица соколачке установе за културу Ирена Шућур подсјетила је да се ова културна манифестација одржава од 1995. године.
– Ово је један од традиционалних културних догађаја у нашем граду, који је посвећен једном од највећих православних празника – Видовдану. И ове године, посјетиоци су имали прилику да уживају у бројним рецитацијама локалних књижевника, али и гостију из других градова. Захваљујем се Јасмини Јанковић, пјесникињи и колекционарки, која се увијек радо одазове на наш позив. Соколачкој публици, овај пут приказала је аутентичну и непроцјењиву колекцију разгледница, које датирају из периода Првог свјетског рата – додала је Шућур.
– Видовдан везујемо, прије свега за Косовски бој и за вјечите јунаке, гдје смо зачели наш национални код и српско име. Међутим, ову изложбу посвећујем једном дивном младићу из 1914. године, који је знао величину слободе и који је ради исте претрпио можда највећи гријех. Тачније, цијела група Младе Босне била је наш нови хоризонт у том периоду, јер Срби су одувијек живјели под оковима и били изложени нападима, што су посвједочиле и године касније, посебно 1999., али и данашња дешавања. Сматрам да тај ореол српства иде од Косовског боја преко Гаврила Принципа, и да је Видовдан дан наше историје. Веома сам поносна што овај празник наш народ обиљежава са душом у свим градовима у Србији, а посебна је част увијек видјети Романијску Лазарицу и романијске светиње – истакла је Јанковић и додала, да је колекцију приредила из чисте љубави.
– Многе честитке из периода Аустроугарске се налазе код мене, са аутентичним порукама, дивним калиграфским рукописом, мотивима, поштанским жигом и маркицама. Требало је доста времена да прикупим богату колекцију, путем лицитација, из антикварница и на разне начине, али дођу оне до мене и нађу ме – открила је гошћа Јасмина Јанковић из Београда.
Међу присутнима био је признати књижвник Миленко Јевђевић.
– Видовдан је наше светилиште и извориште нашег духовног надахнућа. Оно је наша стожина око које се окрећемо и према којој се усправљамо. Прве вијести и сазнања о Косовској бици чули смо од пјесника и народних пјевача. Гле дивног здовољаства, и данас уочи Видовдана, пјесници се окупљају у Сокоцу, испод чарне горе Романије, да својим стиховима прославимо овај велики дан као нашу заклетву и обавезу – казао је он.
Посебну емоцију код соколачке публике изазвала је пјесма „Осам бијелих божура“ локалне пјесникиње Свјетлане Ђурђић.
– Ово је најискреније хвала за моје школске другаре, који су погинули у протеклом рату. Најмлађи су имали 19, а најстарији 22 године. Годинама сам у себи скупљала сузе и емоције, а онда је дошао тренутак да изађу у виду стихова. Велика ми је част што сам на овој манифестацији по први пут изрецитовала пјесму, а подршку су ми пружили остали наши школски другови, који су били уједно њихови саборци. Само име пјесме је симбол на Романији, која је једно распето Косово. Кроз стихове сам испричала наше дружење и школске дане, те све оно што је прекунуло ту идилу. Њихове слике у нашим очима остаће вјечито насмијане и младе, јер су били дјеца и као такве их се сјећамо – открила нам је Ђурђић.
Видовданско пјесничко вече увеличао је млади фрулаш Младен Ћеранић, који је мелодијама старих народних пјесма, пратио рецитације окупљених пјесника.
