337 – Умро је Константин I Велики, први римски цар који је прихватио хришћанство у Римском царству. Године 325. сазвао је први хришћански сабор у Никеји.
1455 – Битком код Сент Албанса у Енглеској је почео 30-годишњи „Рат двеју ружа“ између династија Ланкастер и Јорк.
1813 – Рођен је немачки композитор Рихард Вагнер, реформатор опере и оркестра. Стварао је музичке драме епских размера, проширио Бетовенов симфонизам у оперској партитури и постигао прожимање драмске радње и музике („Уклети Холанђанин“, „Танхојзер“, „Тристан и Изолда“, „Прстен Нибелунга“, „Парсифал“).
1833 – У Чилеу је усвојен устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном.
1859 – Рођен је енглески писац Артур Конан Дојл, прослављени аутор криминалистичких романа у којима су главни јунаци детектив Шерлок Холмс (Схерлоцк Холмес) и његов пријатељ др Вотсон.
1873 – Умро је италијански писац Алесандро Манцони (Алессандро Манзони), чије су дело и идеје снажно утицале на национални покрет „ризорђименто“ 40-тих година 19. века („Вереници“, посмртна ода Наполеону и Бонапарти (Бонапарте) „Свете химне“, драме „Гроф Кармањола“, „Аделки“).
1885 – Умро је француски књижевник Виктор Иго (Вицтор Хуго), уз Балзака (Балзац) најзначајнија личност у француској књижевности. Од 1841. је члан Академије, а од 1845. посланик у парламенту где се залаже за слободу штампе, укидање смртне казне и социјалне реформе. Након државног удара Наполеона Бонапарте, одлази у 19-годишње изгнанство где је написао најпознатија дела, романе „Јадници“ и „Звонар Богородичне цркве“.
1907 – Рођен је енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент Лоренс Оливије (Лауренце Оливиер), један од најбољих тумача Шекспирових (Схакеспеаре) ликова, добитник Оскара за филм „Хамлет“. Године 1970. добио је племићку титулу.
1914 – Велика Британија је од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу.
1915 – У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији у судару два воза, у Шкотској, погинуло је 227 људи.
1918 – Немачки авиони бомбардовали су Париз у Првом светском рату.
1939 – Хитлер и Мусолини потписали су „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.
1943 – У Москви је саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала (Коминтерна). Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату.
1970 – Умро је југословенски редитељ и сценограф Бојан Ступица. Од 1949. био је редитељ и један од главних организатора у Југословенском драмском позоришту у Београду, а од 1957. режирао је у београдском Атељеу 212 и у Народном позоришту.
1972 – Председник САД Ричард Никсон (Рицхард Ниxон) срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевом, као први амерички председник који је посетио Совјетски Савез.
1972 – Цејлон је постао република у оквиру Британског комонвелта под називом Шри Ланка.
1975 – Родезија је искључена из Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима.
1985 – У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло је 60, а рањено 190 људи.
1989 – Индија је извршила пробу своје прве ракете земља-земља средњег домета.
1992 – Генерална скупштина УН примила је у пуноправно чланство три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву је постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана СР Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу.
1994 – Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели су међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град.
1997 – Пола милиона Пољака похрлило је да види свог земљака, Папу Јована ИИ током његове десетосатне посете тој земљи.
1997 – Руски председник Борис Јељцин сменио је министра одбране и неколико генерала, након што су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске.
1998 – Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана 20-годишња борба између протестаната и католика. За уставне промене гласало је близу 95 одсто гласача.
1999 – У највећем таласу избеглица са Косова око 7.700 Албанаца прешло је у Македонију.
2000 – Израелске судије обориле су закон који је бранио женама да се моле испред Тора арабески на Западном зиду, јеврејском свештеном месту.
2001 – Национална скупштина Француске одобрила је контроверзни предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали су 20 година.
2002 – Бивши члан Кју Клус Клана, Боби Френк Чери проглашен је кривим за убиство четири девојчице црнкиње. Оне су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему.
2003 – Савет безбедности УН укинуо је 13-годишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.
2007 – Пијаниста Бен Вајсман, који је компоновао или био коаутор око 60 песама за Елвиса Прислија, умро је у 86. години („Фоллоw Тхат Дреам“, „Фаме анд Фортуне“).
2007 – Један од оснивача Светске организације Рома и дугогодишњи борац за права Рома Вања де Гила Кохановски преминуо је у Паризу.
2010 – У несрећи индијског авиона приликом слетања у граду Мангалор погинуло 158 људи, а осморо је преживело. Међу погинулима је Златко Глушица пилот „ЈАТ ервејза“, који је управљао авионом.
2012 – Британка Сара Вест преузела је команду над фрегатом „ХМС Портланд“ као прва жена командант бојног брода Краљевске морнарице.
2012 – Први пут је једна приватна компанија, амерички Спејсикс, лансирала свемирску летелицу ка Међународној свемирској станици. До тада су то чиниле искључиво владе.
2013 – Новоизабрани премијер Исланда Сигмундур Давид Гунлаугсон, лидер Напредне странке објавио је да неће наставити преговоре о уласку те земље у ЕУ без претходног референдума.
2014 – Војска Тајланда на челу са командантом копнене војске, генералом Прајут Чан-Оча, преузела је власт са циљем успостављања реда и стабилности после шест месеци политичке блокаде и немира у земљи. Током наредна два дана војска је увела полицијски час и распустила парламент.
2016 – Преминуо је великан југословенског и српског филма Велимир Бата Живојиновић, глумац који је реализовао око 300 главних и епизодних улога. Филм „Валтер брани Сарајево“ донео му је статус иконе у Кини и учинио га једним од најгледанијих глумаца у историји филма.