Пчелар Зоран Батинић из села Примчићи код Сокоца већ 43 година производи мед, пчелиње производе, а од пре четири године и селекционисане брдско-планинске матице у свом репро-центру, које су врло тражене широм Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Батинић са супругом Миром брине о 200 пчелињих друштава, која су сада на багремовој паши у Главичицама код Бијељине, као и о десетак кошница на породичном имању.
Батинић каже да је добио сертификат након што је испунио све потребне услове и прихватио да производи брдско-планинску матицу од одабраних родоначелница са пожељним особинама, иако је то веома тешко радити у оваквим климатским условима.
Он истиче да је његова породица покренула репро-центар, један од укупно 11 регистрованих у Републици Српској, које у сваком погледу помаже Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
– Прошле године смо произвели 2.000 матица пчела, ове године идемо на 5.000 матица, а ове сезоне смо продали око 500 комада матице за купце у Србији – наводи Батинић.
Он најављује масовнију производњу планинске пчелиње матице када своја пчелиња друштва врати из нижих крајева на ливадску пашу на Романији, преноси Српскаинфо.
Батинић напомиње да сваке године у јуну шаље своје матице на оцену у тестне станице и да су за њих веома заинтересовани купци из Србије, Црне Горе и Хрватске.
Он је уверен да је селидба пчелињих друштава на зимовање и пашу у топле крајеве најбољи начин бриге о пчелама.
Пчелар са Сокоца то поткрепљује податком да су његове пчеле у Доњем Подрињу већ одрадиле доста посла, те да се нада приносу од 10 килограма по кошници багремовог меда у овом делу сезоне.
Батинић је мишљења да је ова пчеларска година на Романији лоше почела, са бехаром уз мраз и кишу, али не губи наду да ће ипак бити успешна.
Он тврди да се од пчеларства може веома добро живети, уз сталну бригу о стању пчелињих друштава, те уколико се у овај посао уђе са љубављу.
Батинић каже да је након завршене средње школе радио у Словенији, имао плату шест пута већу од просечне у БиХ, али да је и поред тога одлучио да се врати у завичај, уверен да тамо нема места за људе са овог подручја.
– Препоручујем младим људима који сада хрле у Словенију, Аустрију и Немачку, да не напуштају своја имања, јер и овде има посла, само треба бити стрпљив и упоран – истиче пчелар са Романије.
Батинић напомиње да је било тешких година у којима је имао губитак у пчелињаку, али и година када је годишње продавао и до четири тоне меда.
Он се тешко мири са чињеницом да општина Соколац годинама не издваја средства за било какву помоћ пчеларима, за ралику од општина у окружењу, тако да добију подстицај само од Владе Српске од пет КМ по кошници, што је недовољно.
У породици Батинић, кажу, да осим меда и матица, производе матичну млеч и еликсире на бази полена, матичне млечи, меда и прополиса и да добијају похвале од људи који су осетили побољшање у лечењу тешких оболења.
– Радује ме што сав мој мед, пчелињи производи и матице нађу купца у свим крајевима бивше Југославије и што на мој штанду за продају долазе стални купци – поноси се саговорник.
Батинић је један од оснивача соколачког Удружења пчелара “Гласинац” које сада има око 80 активних чланова.
