1619 – По налогу принца Мориса од Насауа под оптужбом за религиозну субверзију погубљен је холандски државник Јохан фан Олденбарневелт, оснивач модерне холандске државе.
1717 – У Бечу је рођена аустријска царица, чешка и мађарска краљица Марија Терезија, наследница Карла ВИ од 1740, једна од најзначајнијих личности династије Хабсбурга.
1787 – Први бродови са робијашима кренули су из Енглеске према новој колонији Аустралији која је тада Енглеској служила као кажњеничка колонија.
1792 – Рођен је италијански свештеник Ђовани Мастаи Ферети, од 1846. папа Пије IX. За време његовог понтификата, најдужег у историји римокатоличке цркве (31 година и 236 дана), престала је да постоји Црквена држава (1870). Највећи њен део ушао је у састав Краљевине Сардиније, док је папска држава сведена на некадашњи Патримониј.
1795 – Рођен је словачки филолог и историчар Павел Јозеф Шафарик, један од оснивача славистике. Био је директор српске гимназије у Новом Саду од 1819. до 1833. („Српска читанка“).
1798 – Рођен је сликар Константин Данил, један од највећих српских сликара 19. века, представник српског бидермајера.
1830 – Основана је Република Еквадор, а за првог председника изабран је Хуан Хозе Флорес.
1840 – Рођен је француски писац Алфонс Доде аутор трилогије о згодама Тартарена Тарасконца, ремек дела француске хумористичке прозе. Велики успех донела му је збирка приповедака „Писма из мог млина“.
1846 – Конгрес САД је формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији започеле неколико дана раније.
1848 – У Сремским Карловцима је почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина је 15. маја прогласила Српско Војводство, али аустријска и мађарска влада нису признали српску аутономију.
1851 – Рођен је српски писац и лекар Лаза Лазаревић („Први пут с оцем на јутрење“, „Све ће то народ позлатити“, „На бунару“, „Школска икона“, „Он зна све“, „У добри час хајдуци“, „Вертер“).
1862 – Рођен је српски писац Јанко Веселиновић, аутор романа „Хајдук Станко“ са тематиком из Првог српског устанка и приповедака и романа из сеоског живота („Слике из сеоског живота“, „Сељанка“).
1881 – Рођен је Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији. Био је један од организатора прве Балканске социјаледмократске конференције (1910), а на конгресу Интернационале у Копенхагену (1910) одлучно се супротставио империјалистичкој политици званичне Аустрије. Објавио је око 600 радова у домаћим и страним листовима. Погинуо је 20. новембра 1914. у Колубарској бици („Законско осигурање радника“, „Закон о радњама и социјална демократија“).
1882 – Рођен је француски сликар Жорж Брак који је с Паблом Пикасом 1905. основао кубистички покрет.
1887 – У Београду је основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија је постала његов саставни део.
1888 – У Бразилу је укинуто ропство.
1914 – Рођен је амерички боксер Џое Луис првак света у тешкој категорији од 1937. до 1949, када се повукао.
1930 – Умро је норвешки поларни истраживац и дипломата Фритјоф Нансен, добитник Нобелове награде за мир 1922. Као високи комесар Друштва народа руководио је репатријацијом ратних заробљеника након Првог светског рата.
1931 – Умро је српски композитор и хоровођа Јосиф Маринковић, члан Српске краљевске академије. Његове соло песме и многе хорске композиције уз пратњу клавира посебан су допринос српској музици. Био је диригент београдског певачког друштва „Обилић“.
1949 – Први британски млазни авион „Канбера“ извршио је први пробни лет.
1961 – Умро је амерички филмски глумац Гари Купер, добитник Оскара за филмове „Наредник Јорк“ и „Тачно у подне“.
1968 – У Паризу су почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.
1981 – На тргу Светог Петра у Риму у атентату је рањен папа Јован Павле ИИ. Атентатор Мехмед Али Агџа је ухапшен. Пуштен је из затвора након 20 година и у јуну 2000. предат Турској.
1990 – У Загребу на стадиону у Максимиру на фудбалској утакмици загребачког „Динама“ и београдске „Црвене звезде“ догодио се крвави обрачун навијача ова два клуба.
1994 – Министри иностраних послова САД, ЕУ и Русије постигли су у Женеви сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.
1999 – Перу и Еквадор су потписали документ о разграничењу, окончавши после шест деценија спор због којег су те земље три пута ратовале.
1999 – Умро је Џин Саразен један од само четири голф играча који су освојили четири главна професионална купа у голфу.
2005 – На првој међународној донаторској конференцији за обнову и очување културног наслеђа на Косову, одржаној у Паризу у организацији УНЕСКО-а, прикупљено је десет милиона долара.
2007 – На такмичењу за песму Евровизије у Хелсинкију победила је представница Србије Марија Шерифовић са песмом „Молитва“.
2011 – Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) саопштио је да се око 1.200 избеглица које су у марту и априлу напустиле Либију утопило у Средоземном мору.
2014 – Погинуо је 301 рудар у несрећи у руднику угља Сома, 120 км североисточно од Измира на западу Турске. У време експлозије 787 радника је било под земљом. 2015 – Ватикан је званично признао државу Палестину и своје дипломатске активности раније уперене ка Палестинској ослободилачкој организацији, усмерио ка држави Палестини.
2018 – На парламентарним изборима у Ираку већину је освојио политички савез Саерун, на чијем је челу радикални шиитски свештеник Моктада Садр.
