Данас је у Сокоцу, у седамдесет трећој години преминуо Томислав Томо Буква, бивши предсједник општине Соколац у два мандата.
Последњи опроштај и сахрана ће се обавити сутра, 12.маја у 13 часова на Војничком гробљу у Сокоцу.
Рођен је 30. августа 1946. у Калиманићима. Основну и средњу економску школу завршио је у Рогатици, а Вишу педагошку школу у Сарајеву. По завршетку школовања радио је у основној школи у Соколовићима, Скупштини општине, Психијатријској болници, Радној организацији „Гласинац”, углавном на руководећим мјестима.
Добар дио радног вијека провео је као успјешан друштвено-политички радник на политичким функцијама, у општини и регији Соколац. Обављао је дужности стручног политичког сарадника у Општинском комитету Савеза комуниста, извршног секретара, као и предсједника Општинског комитета СК. У два мандата биран је за предсједника општине Соколац. Четири године обављао је функцију предсједника Међуопштинске конференције Савеза комуниста за регију Соколац. У то вријеме општина Соколац развија се, захваљујући ангажману републичких институција и општинског руководства, Општина је имала убрзан и интензиван привредни и друштвени развој. Урађена је одговарајућа инфраструктура у граду, као и у десет мјесних заједница. Сва села и засеоци су електрифицирана а многа насеља добила су водовод, телефон и радио станице, тако да је обезбијеђена несметана комуникација са грађанима у свих 88 насељених мјеста на подручју општине. Шумарство и дрвна индустрија били су носиоци развоја, употпуњени са изградњом нових капацитета примарне и финалне прераде, што је допринијело даљем развоју и запошљавању.
Осмишљеном политиком, дугорочним и краткорочним плановима развоја, тежњом ка измјени привредне структуре, изграђени су: фабрика текстилне индустрије, фабрика за производњу обуће, фабрика за производњу дјечје конфекције, а у области металне индустрије фабрика котрљајућих лежајева у Сокоцу. Од ових фабрика двије су изграђене на подручјима мјесних заједница тако да је, укључујући пољопривреду, у значајној мјери употпуњена привредна структура. У области сточарства и земљорадње дјеловала је РО „ Гласинац” са трговином, пољопривредним добром, фармом музних крава, клаоницом и прерадом меса, фабриком за прераду кромпира.
Сва привреда Сокоца била је удружена у велике системе „Шипад”, „Унис”, „УПИ”, „КТК” и слично. Важно је истаћи да је најпознатија свјетска компанија челика СКФ из Шведске у највећој мјери обезбиједила финансијска средства за изградњу фабрике котрљајућих лежајева у Сокоцу.
Изграђен је модеран Центар за унапређење пољопривредне производње у брдско-планинском подручју, а у циљу јачања развоја села и пољопривреде, дјеловале су четири организације коопераната са сједиштем у мјесним заједницама. Оваква привредна структура са одговарајућом друштвеном организацијом осигуравала је успјешан развој школства, културе, здравства. Захваљујући томе обезбијеђена је пуна запосленост, школовање, студирање, кружење кадрова широм Југославије.
Паралелно са овим, остварен је убрзан развој у области станоградње, изграђени су бројни ста-нови, приватне куће и пословни објекти. Град се нагло ширио, покривен урбанистичким рјешењима, планска градња, како у граду тако и у мјесним заједницама.
Захваљујући развијеној привреди, започео је плански развој мале привреде, ослоњен на привредну структуру, нарочито у области занатства и услужних угоститељских и трговачких дјелатности. Највећи допринос ових дјелатности и општине дала је „Романија” са око 1.700 запослених.
Последњи рат Букву налази на истеку мандата у Међуопштинској конференцији Савеза комуниста Соколац. У рату је активно учествовао и био рањен. За укупан допринос одликован је Орденом рада са сребрним вијенцем 1985. Пензионисан је 2007. године. Био је ангажован у Удружењу пензионера Соколац на дужности секретара.
