Када неку особу искрено волимо, ми желимо да што више времена проводимо у њеном друштву, било да разговарамо с њом или да једноставно ћутимо у њеној присутности.
Свеци су кроз историју тај принцип љубави давали Богу, говорећи да је свуда око нас, у нашим срцама и души. Уз помоћ следећих молитви поздрављали су Господа.
“Оче, уздам се у тебе”, ” Исусе, остани са мном”, Исусе, волим те, потребан си ми”.
Бог нам стално говори, али често су тонови света које пуштамо у срце гласнији од Божјег гласа, баш зато што смо несвесни Божје присутности.
“Морамо бити уверени да је Бог увек поред нас. Ми живимо као да је Он далеко, негде на небу високо изнад и заборављамо да је стално уз нас”, напомињу свештеници!
Речи свештеника толико моћне да обавезују Бога на одговор:
“Господине, Боже мога срца, само ти знаш и видиш све моје невоље, само си ти свестан да све моје невоље проистичу из мога страха да те не изгубим, да те не увредим, да те нећу љубити онолико колико треба да те љубим и желим да те љубим. Ако ти, коме је све садашњост, и који једини можеш да видиш будућност, знаш да је за Твоју већу славу и за моје спасење да бих требало да останем у овом стању, нека буде тако. Не желим да бежим од тога. Дај ми снаге да се борим, те задобијем награду због снаге своје душе”, писали су свети оци.
Он је истакао да непрестано треба да понављате ове речи, те с времена на време рецитујете молитве.
“Оне попут стреле рањавају Божје срце и обавезују Бога да вам на њих одговори. Ако тако урадите Бог ће вам дати своју милости и помоћ у свему”.