Дводневна међународна конференција „Крај некажњивости за злочине над новинарима“, организована поводом 20. годишњице бомбардовања РТС-а у НАТО агресији 1999, одржава се у Дечјем културном центру у организацији Удружења новинара Србије и Радио-телевизија Србије.
Премијерка Ана Брнабић је навела да је бомбардовање зграде РТС-а убиство којег треба да се стиди део оних земаља које данас причају о слободи медија. „Многи од тих који нас данас обучавају о слободи медија немилосрдно су упутили пројектиле на један медиј“, истакла је премијерка и додала да не постоји ниједно оправдање за тај варварски чин.
„Бомбама су одговорили на телевизијски програм“, рекла је Брнабићева и додала да ћемо „подсећати да је злочин злочин, да је убиство убиство, без обзира ко га је и са којим мотивима починио“ и да никада нећемо престати да тражимо правду.
Новинар РТС-а који је водио вести 23. априла у време бомбардовања телевизије Бобан Ковачевић пренео је своје сведочење о тој ноћи. „У протеклих 20 година стално се враћам у вести које нису завршене и злочин који није кажњен и постављам питање зашто“, рекао је Ковачевић.
Мирослав Медић, брат страдалог Синише Медића, позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту убијеним медијским радницима у Србији. Истакао је да је зграда РТС-а тих дана током бомбардовања била опасана жутом траком и да су ватрогасна кола била испред зграде. „Мислили су на све осим да изместе људе“, нагласио је Медић и додао да страни репортери нису у ноћи бомбардовања били код зграде РТС-а.
Генерални директор РТС-а Драган Бујошевић је рекао да се већ 20 година питамо зашто је убијено 16 цивила који су у РТС-у радили своје послове. „Шта је хтео да уради врх РТС-а остављајући их у немилост НАТО бомбама“, запитао је Бујошевић и додао: „Били су бахати и безосећајни да животе својих колега прогласе небитним, неважним, безначајним, баш као што је то урадио и НАТО.“
„РТС ће вечно помињати своје колеге, како би понављао да нико нема право да убија новинаре“, истакао је Бујошевић. Навео је да ће РТС и даље покушавати да имена 16 страдалих колега буду уписана у листама Комитета за заштиту новинара.
Председник УНС-а Владимир Радомировић је рекао да никада нико ни у једном рату у историји света није бомбардовао једну медијску кућу и убио 16 радника. „Зашто се онда злочину који је починио НАТО дају друга имена“, упитао је Радомировић.
Заменик генералног секретара Међународне федерације новинара Џереми Дир поручио је да осуђују бомбардовање РТС-а и подржавају породице страдалих које траже правду. „Заиста је тужно што су они жртве“, рекао је Дир и упозорио да такво незапамћено кршење прописа и некажњеност која је уследила имају данас последице широм света.
Председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов каже да су руски новинари били сведоци патње српског народа и да је оно што су видели и осетили током бомбардовања из корена променило њихове погледе на свет. „Никада више нећемо веровати у искреност изјава такозваних наших западних партнера“, навео је Соловјов и додао да су кривци за бомбардовање нажалост још на слободи.
„Жао ми је што је моја Влада хладнокрвно убила чланове ваших породица“, рекао је амерички истраживачки новинар и суоснивач „The Intercept“ Џереми Скејхил и понудио извињење јер, како је рекао, до сада нико ту реч није изговорио, нити је неко проглашен кривим за бомбардовање РТС-а.
„САД су бомбардовањем РТС-а прешле Рубикон“, закључио је Скејхил, додавши да су након бомбардовања РТС-а уследили напади на друге телевизије и новинаре у свету.
Чланица Комисије за истраживање убистава новинара Љиљана Смајловић рекла је да је страховала да ће двадесету годишњицу убиства Славка Ћурувије дочекати без правде. „Надамо се да овом пресудом долази крај ере некажњивости за злочине над новинарима у Србији“, навела је Смајловићева и додала да има још нерасветљених злочина.
После конференције код споменика „Зашто“ је одржана комеморација РТС-а, која је почела перформансом који приказује бомбардовање зграде те телевизије у пратњи РТС-а.
На комеморацији су 16 водитеља РТС-а прочитали биографије радника који су настрадали 23. априла 1999. године у 02.06 после поноћи.
Истакнуто је да је као ратна мета први пут означена једна медијска кућа и да се после 20 година поставља питање да ли су намерно жртвовани радници РТС-а, као и зашто за то нико није одговарао.
