Округли сто о теми „Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године – могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије“ биће одржан данас у Источном Сарајеву.
О овој теми говориће члан Комисије за истраживање посљедица НАТО бомбардовања Србије Даница Грујичић, дипломата Владислав Јовановић, генерал у пензији Слободан Петковић, стручњак за атомско-биолошко-хемијска средства, те познати хирург Славко Ждрале, најављено је из Скупштине града Источно Сарајево.
Округли сто, чији је организатор Српски интелектуални форум, биће одржан у сали Скупштине града Источно Сарајево са почетком у 12.00 часова.
Познати хирург, универзитетски професор и бивши директор Болнице Касиндо Славко Ждрале рекао је да је путем разних извора сазнао да је НАТО користио пројектиле са осиромашеним уранијумом – од авио-бомби до пушчане и митраљеске муниције, који су имали велику разорну моћ и били су радиоактивни.
– Посебно су нас забринуле вијести о томе шта се дешава са нашим људима који су живјели у општини Хаџићи и који су се током трагичног егзодуса Срба из Сарајева преселили у Братунац – рекао је Ждрале.
Ждрале је истакао да је у функцији тадашњег директора Клиничког центра Српско Сарајево имао редовне статистичке извјештаје о повредама, задесима и другим обољењима људи који су живјели и лијечили се на овом простору током Одбрамбено-отаџбинског рата.
– Све те податке ми смо уредно анализирали, а 2000. године добијамо податак који је одударао од наших свакодневних евиденција, а ријеч је била о томе да је један број малигних обољења, односно злоћудних болести изузетно „искочио“ у односу на претходне године по броју случајева. Показало се да су малигна обољења коже, гастро-дигестивног тракта, респираторног система и болести крви нагло порасли у неким ситуацијама за два или три, па чак и до четири и по пута – нагласио је Ждрале.
Он је навео да је тада на болничком колегијуму установљено да се ти подаци знатно разликују од сличних података из 1996, 1997. и 1998. године, те да се након детаљне анализе дошло до одређених закључака према којима је већина малигних обољења констатована код пацијената који су у Болницу Касиндо долазили са подручја која је НАТО бомбардовао 1994. и 1995. године.
Према његовим ријечима, тада је уочено да су се забрињавајући подаци односили на Србе који су живјели у општини Хаџићи и који су били приморани да се иселе у Братунац.
Најжешће бомбардовање доживјели су тадашње Српско Сарајево, Вогошћа, Хаџићи, складиште наоружања и муниције у Жуновници и у Јахоринском потоку код Пала, те ватрени положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду.
Гађана су и војна складишта у Топлику, Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом Жепу, касарне у Калиновику, Хан Пијеску, а гађане су и српске јединице на ватреним положајима широм ратишта на Сарајевско-романијском продучју.
