Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић изјавио је данас да је Влада Српске установила 16. март – дан сјећања на егзодус Срба из Сарајева као 26. важан датум у историји српског народа.
Милуновић је на Палама, гдје је присуствовао културно-духовном програму поводом 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба, истакао да је бурна српска историја условила да се морају славити, како успјеси, односно побједе и битке, тако и многа страдања Срба.
Он је рекао да су Срби, одмах након убиства српског свата Николе Гардовића у марту 1992. године, схватили шта им се на простору БиХ спрема, те су узели пушке и херојски се борили да одбране своја огњишта и не изгубе ниједан метар српске територије.
– Сарајевско-романијски корпус је храбро бранио своје положаје, поднио страшне жртве – 4.000 бораца је положило живот за спас својих породица, своја огњишта и своју слободу и отаџбину – рекао је Милуновић и додао да политичком одлуком у Дејтону 1995. године Срби нису добили просторе које су одбранили.
Подсјетивши да су на подручју Сарајевско-романијске регије српски борци и цивили непрестано били изложени борбеним дејствима, Милуновић је навео да је у 10 сарајевских општина убијено 6.377 Срба.
Према његовим ријечима, Србима у Сарајеву, у том периоду, ништа није преостало већ да напусте одбрањена у рату вијековна огњишта.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да се егзодус сарајевских Срба не може упоредити ни са чим сличним у српској историји.
– Они су јуначки одбранили сваки педаљ српске земље, слободу свог народа, али су, из безбједносних разлога, напустили своја огњишта 1995. године, чиме су показали свијест и патриотизам да живе у Републици Српској – рекао је Савчић.
Он је навео да се српски народ, након изгубљених битака углавном покретао са својих огњишта, али да то није било у овом случају.
Савић каже да у српском језику не постоји права ријеч која би на прави начин описала и осликала егзодус сарајевских Срба.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић рекао је да сарајевски Срби нису отишли са својих огњишта, како се то пласирало у муслиманско-хрватским и иностраним медијима, због невјештих и брзоплетих политичких одлука, већ из безбједносних разлога.
– То је била одлука народа и колективна и појединачна, искључиво и првенствено из безбједносних разлога – истакао је Вуковић.
Он је додао да то није исхитрена већ одговорна и озбиљна одлука људи који су морали отићи из пет општина које су припадале Републици Српској и у том периоду граду Српском Сарајеву.
У културно-духовном програму у Културном центру на Палама учествовали су гуслар Душан Пејић, хор Филозофског факултета, диригент и солиста Јелена Чамур, уз клавирску пратњу Марије Мастило, а приређена је изложба фотографија која свједоче о потресном исељавању сарајевских Срба у зиму 1995/1996. године.
У склопу сјећања на егзодус сарајевских Срба служен је помен и положени вијенци на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу, те служен парастос у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији за све Србе страдале у одбрамбено-отаџбинском рату.
