1489 – Краљица Кипра, Венецијанка Катарина Корнаро, последња владарка из династије Лизињан, уступила је своју краљевину Млетачкој Републици.
1558 – Немачки цар Фердинанд I узео је титулу Светог римског цара без уобичајеног папиног крунисања.
1804 – Рођен је аустријски композитор Јохан Штраус Старији који је бечком валцеру дао облик и знатно допринео његовој популарности. Компоновао је више од 150 валцера, од којих је најпознатији „Лорелај-Звуци Рајне“, велики број маршева, међу којима и чувени „Марш Радецки“, полке, кадриле.
1820 – Рођен је Виторио Емануеле II, последњи краљ Сардиније (од 1849) и први краљ уједињене Италије од 1861. до смрти 1878. Популарни „падре делла патриа“, Виторио Емануеле II је увео парламентарно уређење у Италији.
1864 – Енглески истраживач Самјуел Бејкер открио је други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро.
1879 – Ројен је немачки научник Алберт Ајнштајн, најистакнутији теоретичар физике у 20. веку, творац теорије релативитета (1916), добитник Нобелове награде за физику 1921. Из Немачке је емигрирао у САД 1933, после доласка нациста на власт. На његово упозорење 1939. да би Немци могли направити атомску бомбу, САД започеле истраживачки ради за изградњу тог оружја. Био је ожењен српском математичарком Милевом Марић.
1883 – У Лондону је умро немачки филозоф и економист Карл Маркс, најзначајнији теоретичар модерног социјализма и комунизма у 19. веку. С Фридрихом Енгелсом објавио је 1848. „Комунистички манифест“ („Прилог критици Хегелове филозофије права“, „Тезе о Фојербаху“, „Осамнаести бример Луја Бонапарте“, „Капитал – критика политичке економије“).
1891 – Подморница „Монарх“ је поставила телефонски кабл на дну канала Ламанш, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с континентом.
1932 – Рођен је југословенски песник, новинар, писац филмских сценарија и радио драма Мирослав Антић. Објавио је више од 30 књига, међу којима и збирке песама за децу „Плави чуперак“, „Насмејани свет“, „Шашава књига“.
1932 – Самоубиство је извршио амерички индустријалац Џорџ Истман (Георге Еастман), један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније „Кодак“.
1938 – Стрељан је руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика је на монтираном процесу проглашен кривим за контрареволуционарну активност и шпијунажу и осуђен на смрт.
1945 – Британско ратно ваздухопловство бацило је на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд најтежу бомбу у Другом светском рату, „Великог Слема“ тешког 11 тона.
1953 – Умро је Клемент Готвалд председник Чехословачке од 1948, када су власт у тој држави преузели комунисти. У његово време стаљинистичко раздобље култа личности достигло је врхунац, а на инсценираним процесима осуђени су на смрт и стрељани неки истакнути комунисти као што су Слански и Клементис.
1976 – Египат је поништио уговор о пријатељству и сарадњи са Совјетским Савезом, склопљен 1971.
1979 – Најмање 200 људи је погинуло приликом пада авиона типа „Трајдент“ на једну фабрику близу Пекинга.
1980 – У авионској несрећи у Варшави погинуло је 87 људи, међу којима 14 чланова америчког боксерског тима.
1983 – Чланице Организације земаља произвођача нафте (ОПЕК) сагласиле су се, први пут од оснивања те организације 1960, да смање цену нафте за 15 одсто.
1986 – Умро је композитор, диригент и музички критичар Михаило Вукдраговић, професор и ректор Музичке и потом Уметничке академије у Београду (симфонијска поема „Пут у победу“, кантате „Везиља слободе“, „Светли гробови“, „Србија“, гудачки квартети, соло песме).
1991 – „Бирмингемска шесторка“ – шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем – ослобођена је после 16 година у затвору.
1995 – Астронаут Норман Тагард (Тхагард) постао је први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном с космодрома у Бајконуру у Казахстану.
1997 – Умро је амерички филмски режисер Фред Цинеман (Зиннеманн), добитник два Оскара за филмове „Одавде до вечности“ и „Човек за сва времена“. Чувен је и по филмовима „Тачно у подне“, „Старац и море“ и „Операција Шакал“.
2002 – Представници Србије, Црне Горе, СР Југославије и Европске уније потписали су у Београду Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. Тиме је престала да постоји заједничка држава. Југославија је била следбеница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, формиране 1918, на крају Првог светског рата. Нова, „Државна заједница Србија и Црна Гора“ формално успостављена 4. фебруара 2003, трајала је до 21. маја 2006.
2003 – Амерички председник Џорџ Буш продужио је санкције Ираку уведене 1995, којима се америчким грађанима и предузећима забрањује да улажу у развој ирачке нафтне индустрије. Буш је истовремено укинуо санкције Пакистану, које су биле на снази од војног пуча 1999. године.
2004 – Победом на изборима председник Русије Владимир Путин обезбедио је други четворогодишњи мандат.
2006 – Умро је бивши председник Естоније Ленарт Мери кључна личност покрета за независност те балтичке земље. Био је први председник Естоније, након стицања независности 1992. године.
2010 – Амерички глумац Питер Грејвс, познат из серије „Немогућа мисија“ и филмског серијала „Има ли пилота у авиону?“, умро је у 84. години у Лос Анђелесу.
2012 – Међународни кривични суд прогласио је вођу побуњеника Демократске Републике Конго Томаса Лубангу кривим за регрутовање деце војника у ратовима 2002-2003. године.
2018 – Преминуо је Стивен Хокинг, теоретски физичар који је дао велики допринос разумевању црних рупа и космологије. Његова књига, „Кратка историја времена“, продата је широм света у више од 10 милиона примерака. Од младости борио се са тешком моторичком болешћу, а о његовом животу и раду снимљен је филм „Теорија свега“ .
