Када све озелени, крпаљи вребају своје жртве. Ево како да заштитите и правовремено реагујете ако до уједа дође.

Савет лекара је да поведемо више рачуна о томе на каквој трави ходамо, одмарамо се или се играмо с децом и испод које крошње налазимо заклон од сунца.

Управо на таквим местима можемо упасти у неку од сезонских невоља. Крпељи су велика опасност, поготову јер их разноси ветар, па се могу наћи и у високој трави, жбуњу или чак на грани дрвета.

Крпељи су ектопаразити који се хране сисањем крви животиња и човека. У свом развоју пролазе кроз три стадијума: ларва, лутка и одрасла јединка. У природи се углавном затичу на трави, жбуњу и дрвећу.

Активни су током пролећа и лета, а посебно у мају и јуну, када се региструје највећи број убода. Убод крпеља је безболан тако да се примети тек пошто се он прикачи за кожу, јер место убода почиње да сврби. Крпељ може остати закачен за кожу и више дана, све док се не насиса крви, после чега напушта домаћина.

  • Предузмите све да вас или ваше дете крпељ не убоде;
  • ако приметите крпеља у кожи, јавите се лекару што пре;
  • однесите крпеља на Институт за епидемиологију ради испитивања;
  • ако је крпељ био заражен, консултујте се са епидемиологом и, ако је реч о детету, с педијатром.

Они ће одлучити да ли треба узимати антибиотике (то никако не смете чинити на своју руку!); Обавезно пратите здравствено стање барем месец дана након убода.

Ако се било где на телу појави црвенило, праћено порастом температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима и увећањем лимфних жлезда у близини места убода, обавезно се јавите инфектологу.

Крпељи могу бити преносиоци више различитих заразних болести, а у нашој земљи је тренутно непобитно доказано само постојање лајмске болести.

Њен узрочник, спирохета Борелиа бургдорфери затиче се у више различитих врста крпеља од којих је код нас најопаснија Иxодес рицинус. Остали крпељи који се могу наћи у нашој земљи углавном нису преносиоци болести.

Зато је важно правилно и благовремено одстранити крпеља из коже. Ипак, ни сваки убод зараженог крпеља аутоматски не значи инфекцију јер она зависи од више фактора. Што је дуже времена заражени крпељ боравио у кожи, то је већи ризик од заразе. Сматра се да заражене одрасле јединке треба да у кожи проведу више од 24 сата да би дошло до преношења инфекције, док код лутки и ларви тај период може бити и свега неколико сати.

За одстрањивање крпеља, ако сте у могућности, увек се обратите лекару. Уколико сте принуђени да крпеља сами одстраните, учините то помоћу пинцете, хватањем рилице (усног апарата) крпеља што ближе кожи и лаганим повлачењем навише. Након одстрањивања место убода обавезно дезинфикујте алкохолом.

Ако нисте успели да пинцетом одстраните целог крпеља, одстраните заостали део помоћу стерилне игле. Крпеља никако не треба чупати, гњечити, кидати, нити стављати на њега било каква хемијска ни топлотна средства (алкохол, бензин, уље, лак за нокте, цигарета). Све то може испровоцирати крпеља да поврати свој цревни садржај и тиме пренесе инфекцију, иако до ње можда не би дошло.

Избегавајте боравак где има крпеља. Како то често није могуће, ходајте бетонским стазама, избегавајте високу траву и жбуње, као и седење и лежање на трави.

У природи, деци облачите светлу одећу, по могућству дугачких рукава и ногавица, обујте им чарапе и заштитите главу капом, а на незаштићене делове коже нанесите репеленте који се препоручују за њихов узраст. По доласку кући обавезно прегледајте тело и одећу.

Скините са себе и детета сву одећу и истресите је у каду, косу ишчешљајте густим чешљем и након тога пажљиво прегледајте цело тело. Најбоље је да ви прегледате дете, а њега замолите да прегледа вас. Биће вам не само корисно већ и врло забавно!