Премија осигурања од пожара и елементарних непогода у Босни и Херцеговини за шест мјесеци прошле године износила је тек 4,7 одсто укупне бруто премије за све врсте осигурања.

Према подацима Агенције за осигурање БиХ, укупна премија осигурања за прву половину 2018. износила је 358,9 милиона марака, а за осигурање од пожара и елементарних непогода 16,82 милиона КМ.

Занимљиво је да је укупна премија, у односу на исти период 2017, лане повећана за 13,8 милиона, док је премија осигурања од елементарних непогода смањена за око милион КМ.

Ови подаци потврђују да се, упркос непогодама које прилично често погађају ово подручје, грађани, пољопривредници и привредници осигурање имовине нису препознали као један од видова заштите.

То су више пута потврдили и у Удружењу друштава за осигурање Српске, из којег су нагласили да грађани немају развијену свијест о значају осигурања. Нагласили су да је разлог то што људи претпостављају да, ако се нека елементарна непогода деси једне године, то неће бити случај у неким предстојећим годинама.

Ситуација је слична и у случају јавних предузећа, која такође не осигуравају своју имовину. Ова предузећа, наиме, осигуравају само раднике и возила, али не и имовину, због чега су огромни ресурси у Српској и даље неосигурани. Ситуација је сасвим другачија код предузећа у РС чији су власници странци, која су осигурана од поплава, бујица, сњежне лавине, лома машина, те прекида производње у случају неке непогоде, приликом чега губитке покрива осигурање.

А да БиХ спада у земље високе изложености природним и вјештачким опасностима, попут непредвидивих поплава, суша и топлотних таласа, што ће имати негативан утицај на БДП, више привредних сектора и на животе и егзистенцију становника, потврдили су недавно и из Уницефа.

Из ове организације поручили су да су, ипак, локалне власти на првој линији одговора на све катастрофе, због чега су дужне да покрену промјене како би био смањен ризик од катастрофа.

У њиховом извјештају наводи се да, од 145 локалних самоуправа у земљи, 91 има врло значајан ризик од поплава и клизишта, док се за 27 сматра да су високог ризика. У протеклих 12 година, шест их је било обиљежено сушама, а врло честе су године с великим и катастрофалним поплавама.

У извјештају је наведено да посљедице свих природних катастрофа могу бити разорне, а да је према процјени спроведеној након поплава у мају 2014. године 81 локална самоуправа била погођена са 75 одсто штете, чије посљедице су осјетиле породице, предузећа и пољопривредна производња.

Уницеф у Свјетском извјештају из 2017. указује да, упркос очитим трендовима учесталости катастрофа, у БиХ није подстакнут одговарајући приступ управљања катастрофама узрокованим климатским промјенама.

Анализа УНДП БиХ показала је да су поплаве из маја 2014. године активирале више од 3.000 клизишта у цијелој земљи, узрокујући уништење преко 2.000 домова. Око 150 клизишта изазвало је директна оштећења на главним путним правцима и транспортним системима, нарушило привредне дјелатности, доставу хуманитарне помоћи и одсјекло бројне локалне заједнице.

Разорне поплаве

Разорне поплаве, у мају 2014. године, погодиле су четвртину територије БиХ и око милион људи, што чини приближно 27 одсто од укупног броја становника, подаци су УНДП БиХ.

Поплавама је погођена скоро половина локалних заједница, од чега је 46 претрпјело тешка оштећења и разарања, гдје су градска, индустријска и рурална подручја данима била у потпуности поплављена, одсјечена од свијета, без струје, воде и комуникација.

Куће, инфраструктура, школе, болнице, приватни објекти, газдинства и усјеви збрисани су са лица земље, што је довело до прекида рада јавних служби, локалне привреде и пољопривредних радова.