Ако икад сретнеш мене
У улици неког града
Не питај се да ли си ме требао срести
Никад, некад или баш сада.
Не помишљај куд то ходим
Који по реду корак свој бројим
Дал’ су ми цесте знане ил’ нису
Да ли су ми ципеле и даље тијесне?
Траг су само та стопала мала
Истих величина има их много
Она воле лишће, барице послије кише
Проткана да буду сунцем и љетом.
Број корака олуја избрише
Па испочетка корачају свијетом.
И зато кад их сретнеш како ме носе
Сакриј се иза неког кута
Пусти да прођем и однесем
Још једно сјећање са овог пута.
