1389 – Данци су у бици код Фолкепинга поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарет постала владар Данске и Шведске.
1443 – Рођен је мађарски краљ Матија Хуњади познат као Матија I Корвин. Син Јањоша Хуњадија војводе из Ердеља, изабран за краља 1458. био је последњи угарски владар који је успео да среди унутрашње прилике у земљи и да успостави јаку краљевску власт. Успешно је ратовао против Турака и Хабсбурговаца, 1486. заузео је Беч. Реформисао је државу, а у Пожуну (Братислава) основао је 1465. универзитет и 1472. прву штампарију. После његове смрти 1490, Мађари су изгубили све територије које је освојио.
1525 – Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили су француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе (мушкете). Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен.
1803 – Рођен је српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић, познат као капетан Миша који је кнежевини Србији 1863. поклонио зграду данашњег ректората Београдског универзитета (Капетан-Мишино здање). Звање „капетана дунавског“ доделио му је 1833. кнез Милош Обреновић.
1847 – Рођен је српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905.
1848 – У Лондону је на немачком језику објављен „Манифест комунистичке партије“, који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења „Савеза комуниста“ одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс.
1868 – Конгрес САД покренуо је, први пут у америчкој историји, поступак импичмента против председника државе Ендрјуа Џонсона. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја.
1938 – У Арлингтону у Њу Џерсију направљен је први производ од најлона – чекиње за четкицу за зубе.
1945 – Египатски премијер Ахмед Махер Паша (Пасха) убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.
1945 – Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.
1946 – Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.
1966 – Војним ударом у Гани збачен је с власти председник Кваме Нкрумах, под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини.
1974 – Пакистан је саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.
1974 – Умро је српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Института за екологију и биогеографију САНУ, директор Биолошког института Србије. Његови најзначајнији радови настали су на основу испитивања живота у Охридском језеру. Од 1944. до 1952. био је председник Президијума Народне скупштине Србије.
1989 – Сахрањен је цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. „божанског порекла“, а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.
1990 – Умро је италијански државник Алесандро Пертини, председник Италије 1978-85. Учесник у покрету отпора током Другог светског рата, био је један од најпопуларнијих политичара послератне Италије.
1991 – Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.
1996 – Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.
1998 – Француски парламент је једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
2000 – Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.
2001 – Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.
2003 – У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.
2003 – Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ добровољно се предао Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за злочине против човечности и ратне злоцчине у Славонији (Хрватска), БиХ и Војводини, током рата у бившој Југославији.
2004 – У снажном земљотресу у северном Мароку, погинуле су 572 особе, а 30.000 људи је остало без својих домова.
2008 – За председника Кубе изабран је Раул Кастро, брат Фидела Кастра који се после 49 година владавине 19. фебруара повукао са власти.
2009 – У антарктичком леду пронађени су планински венци величине Алпа, објавили су истраживачи.
2014 – Харолд Рамис, амерички редитељ, сценариста и глумац преминуо је у 69. години. Најпознатији филм у коме је глумио је „Истеривачи духова“ (први и други део), а прославио се по режији фимова „Дан мрмота“ („Бескрајни дан“) и „Голф клуб“.
2015 – У серији јаких лавина у планинским деловима Авганиста живот су изгубиле 124 особе.
2017 – Владајућа британска Конзервативна партија освојила је упражњено место у британском парламенту победивши на изборима опозиционе лабуристе и њиховог лидера Џеремија Корбина.
