1600 – Италијански филозоф, астроном и математичар Ђордано Бруно спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције.
1653 – Рођен је композитор и виолиниста Арканђело Корели, оснивач болоњске виолинске школе и најзначајнији италијански композитор у 17. веку барокних дела за гудачке инструменте.
1673 – Француски комедиограф и глумац Жан Батист Поклен Молијер, умро је пошто му је позлило на позорници док је играо у својој комедији „Уображени болесник“. Један од највећих светских комедиографа, написао је више од 30 позоришних комада међу којима су најпознатији „Учене жене“, „Тартиф“, „Дон Жуан“, „Мизантроп“.
1836 – Прво српско дипломатско-конзуларно представништво, под називом „Српска агенција“, основано је у Букурешту указом кнеза Милоша Обреновића. Њен шеф је био Михајло Герман, а секретар Јован Гавриловић.
1856 – У Паризу је умро немачки песник Хајнрих Хајне (Хеинрицх Хеине), један од највећих лиричара 19. века. Његова поезија сматра се врхунским достигнућем немачког романтизма и извршила је огроман утицај на европско песништво („Књига песама“, „Романсеро“, „Ата Трол“, „Немачка, зимска бајка“).
1864 – Јужњачка подморница „Ханли“ је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила торпедом северњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји.
1909 – У тврђави Форт сил у Оклахоми је умро последњи поглавица Апача Гојатлај (Гоyатхлаy, „Онај који зева“), познатији као Џеронимо. Као вођа племена Чирикахуа, предводио је неколико устанака, а 1886. се предао америчкој војсци.
1916 – Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци.
1966 – Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари.
1972 – Доњи дом британског парламента донео је закон о приступању Велике Британије Европској заједници (касније Европска унија).
1979 – Кина је напала Вијетнам реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера. Три седмице касније била је присиљена да повуче своје трупе.
1982 – Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца Џошуа Нкома (Јосхуа), за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо су се седамдесетих година заједно борили против расистичке владавине белаца у Јужној Африци.
1990 – Чехословачка комунистичка партија искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала (Лубомир Строугал) и још 20 високих функционера који су дошли на власт после совјетске војне интервенције у Чехословачкој 1968.
1992 – Генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали је препоручио размештање 13.000 припадника међународних мировних снага на територији бивше Југославије.
1995 – Албанци у Тетову, у Македонији, почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна тамошњи илегални „Албански универзитет“. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен.
1999 – Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза, НАТО је утврдио оперативни план за упућивање војних снага на Косово, под називом „Заједнички чувар“. Начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић је наредио јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбрану територијалног интегритета СРЈ.
2002 – Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био њена валута.
2003 – По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета.
2004 – Умро је бивши председник Мексика Хозе Лопез Портиљo.
2006 – Око 1.800 људи прогутало је блато на једној фарми на истоку Филипина.
2008 – Косово је једнострано прогласило независност. До краја 2008. Косово су признале 53 државе, међу којима су САД, Аустралија, Авганистан, Турска, Албанија, Сенегал и 20 чланица Европске уније.
2009 – У Трибуналу УН у Пном Пену (Камбоџа) почело је суђење Каинг Гуек Еави, првом од пет лидера „Црвених Кмера“, одговорних за смрт више од 1,7 милиона људи. Суђење је почело три деценије после владавине шефа тог режима, Пола Пота.
2012 – Немачки председник Кристијан Вулф (51) је поднео оставку пошто је државно тужилаштво Хановера поднело захтев да му се одузме имунитет, да би се против њега покренула кривична истрага. Канцеларка Ангела Меркел је тиме по други пут остала без шефа државе.
2014 – Аргентинска агенција за радиодифузију одобрила је план да се водећа латиноамеричка медијска група „Кларин“ подели на шест делова, што се сматра почетком процеса против медијских монопола у тој земљи.
2015 – Савет безбедности Уједињених нација једногласно је усвојио резолуцију о Украјини на предлог Русије, у којој се истиче независност те земље и позива на поштовање споразума о примирју из Минска.