У Заводу за форензичку психијатрију Соколац, јединој установи у Босни и Херцеговинии за смјештај оних који су услијед неурачунљивости починили кривично дјело смјештено је 100 особа. Одлуку о смјештају у ову институцију може донијети било који суд у Босни и Херцеговини, и то на период до годину дана, након чега Комисија Завода предлаже даље кораке, о којима се поново очитава суд. Стручњаци упозоравају, не смију се мијешати форензички случајеви са особама које имају душевне сметње.
Лијечење особа са душевним сметњама у Босни и Херцеговини одвојен је процес од третмана особа које су услијед неурачунљивости починиле неко кривично дјело. Особе са овом врстом проблема лијече се у клиникама широм Босне и Херцеговине. За оне који су при том починили кривично дјело, постоји само једна институција смјештена у Подроманији на Сокоцу.
Риијеч је о Заводу за форензичку психијатрију који се налази надомак Психијатријске клинике. Има капацитет од 200 мјеста, а у њему тренутно борави 100 пацијената из цијеле земље.
Иако Завод за форензику функционише при Министарству здравства Републике Српске, не постоји препрека за смјештај особа из Федерације Босне и Херцеговине.
„Постоји на државном нивоу договор између Вијећа министара Босне и Херцеговине, Владе Федерације, Владе Републике Српске и Брчко дистрикта, да се све особе које се са свих судова у Босне и Херцеговине, уколико им је прописана мјера да се могу слати у завод на Сокоцу“, објаснио је Златан Першић, портпарол Министарства здравства Федерације Босне и Херцеговине.
Но, смјештај кошта, то стотину марака дневно за сваког пацијенета. Тај новац издвајају кантони, ентитети, или Брчко дистрикт. Од 100 тренутно смјештених пацијената, у Заводу се налази 39 са подручја Федерације, 59 из Републике Српске, и два из Брчко дистрикта.
„Доста говори о томе да имамо 39 пацијената из Федерације Босне и Херцеговине. Слабију сарадњу имамо са Кантоном Сарајево из кога имамо само два пацијента. Док је нпр. Тузлански кантон пребацио све своје пацијенте у Завод за форензичку психијатрију“, казала је Сузана Солдар из Завода за форензичку психијатрију.
Неуропсихијатар са Унивезитетко-клиничког центра Тузла, Есмина Авдибеговић, упозорава на могућност стварања још јаче стигме према особама са душевним сметњама, те апелује на заједницу да помогне њихову ресоцијализацију.
„Човјек коме суд донесе мјеру за психијатријским лијечењем, он остаје дуже по психијатријској пракси, у болници, него онај ко почини убиство, буде осуђен на десет или 20 година, он изађе из затвора“, напоменула је Авдибеговић.
„Имамо пацијента који овде борави од 1981. године, прво је боравио у Специјалној болници за психијатрију Соколац, и онда је премјештен у Завод за форензичку психијатрију Соколац“, закључила је Солдар.
„Проценат људи који почине неко кривично дјело са психичким поремећајима је мали“, тврди Авдибеговић.
Авдибеговић додаје да је систем од Центра за социјални рад, па до правосуђа добар у Босни и Херцеговини, али да постоји потреба бриге цијеле заједнице за особе који се сусрећу са душевним проблемима.
„Улога заједнице је врло велика, она може бити од огромне подршке за особу, али и од огромне подршке за систем“, подсјетила је Авдибеговић.
Пацијенти се у Завод смјештају максимално на годину дана, након чега комисија предложи даље мјере суду који доноси коначну одлуку.
