Не дешава се често да у једној малој средини одрасте толики број спортиста колико их има Соколац. Они нас представљају на различитим меридијанима и радо преносимо њихове успјехе, јер дијелимо понос и част што су потекли управо одавде. Једна од таквих је Милица Радовић, која је одбојку почела да тренира прије петнаестак година, тачније 2004. године је направила своје прве одбојкашке кораке у Одбојкашком клубу „Гласинац“, у чувеној „Лименци“. Тада је, како нам је рекла, имала тачно дванаест година и била је највиша у разреду, што јој је помогло да се опредијели за бављење спортом, не слутећи да ће је Микасина лопта пратити гдје год да крене.
– Релативно кратко сам тренирала у Гласинцу , неке двије и по године, али довољно да ми тадашњи, а и садашњи тренер Марко Обреновић прогнозира успјешну каријеру. Уз помоћ тренера Марка, 2007. године и послије завршене основне школе, са четрнаест година одлазим у београдски „Раднички“, гдје сам остала наредних година. Наступајући за све њихове селекције, од кадета до првог тима, стекла сам богато спортско искуство. Увијек се радо враћам у Соколац и „Гласинац“. Као што и сами знате, са великим задовољством и радошћу учествовала сам на „МОСИ 2018“ у Прибоју. Надам се да ћу то поновити још који пут. Својим пријатељима на интернету објашњавам гдје је Соколац и често им кажем да је дом само један и то се носи у срцу, истакла је Милица.
Њени најзначајни спортски кораци десили су се у Сокоцу и београдском „Радничком“ у Србији. Одличне игре Милица је биљежила и у шампионском клубу „ Бимал – Јединство“ из Брчког.
– Моја најуспјешнија сезона у досадашњој каријери десила се у Брчком. Ту сам освојила три титуле ,три златне медаље: Куп РС, Куп БиХ и Првенство РС. Забиљежила сам и историјски, први наступ у Лиги шампиона, 1/16 финала ЦЕВ купа. Поред свих ових успјеха, дружење и стечена пријатељства су још веће богатство. За мене је то била незаборавна, сезона из снова, присјећа се она.
Радовићева у Белгији борави већ другу годину заредом. Послије успјешне сезоне у Брчком, одлучила је да отпутује у Белгију, јер су се, како каже, поклопиле њене и амбиције клуба.
– Поклопиле су нам се визије и не кајем се што сам изабрала Белгију. То је мала земља, јако добро организована, менталитетом слична нама. Те карактеристике су највише пресудиле да у њој и останем.
Да су Белгијанци знали кога бирају показује и званично признање МВП играча у Белгији, које се ријетко додјељује.
– Званично се ово признање ријетко додјељује, али на овом такмичењу у борби за Куп Белгије, тренери оба тима су ме прогласили МВП-јем. Сматрали су да сам играла квалитетно, а статистика по којој сам у тоталу направила 23 поена и од укупно 40 добијених лопти „прошла“ 21 лопту то доказује. Систем такмичења је ткз. куп систем. Испадање је директно и нема поправног, казала је Милица.
„Сатурнус“ је клуб за који Милица тренутно наступа. То је мали клуб, али према Миличиним ријечима велика су породица која има велико срце.
– Тренутно смо јако лоше рангиране на табели јер смо имали великих проблема на почетку сезоне. Нови тренер, 6-7 нових играча, разноразне поврде узрок су таквог стања. У овој години све је дошло на своје, тако да у 2019. години играмо добру одбојку. Из викенда у викенд смо све боље и боље, истиче Радовићева.
Током петнаестогодишње каријере Милица је играла у “ Гласинацу“ у Сокоцу, „Радничком“ у Београду, „Јединству“ у Ужицу, и клубу „Паннаxиакос“ Наxос, у Грчкој, „Меригнац“ у Бордоу, у Француској, “ Кули “ , из Градачаца, брчанском „Јединству“, док данас наступа за „Сатурнус“ из Михелбекеа у Белгији.
У својим одговорима на наша питања које је доставила редакцији „Инфо центра“ написала је да у Белгији сигурно остаје до маја, јер до тад траје првенство. Уз обећање да се видимо током идућих „МОСИ Соколац 2019“, пожељели смо јој много снажних закуцавања у противничко поље.