Босна и Херцеговина би требало да сваке године наредних 30 година има раст од најмање 6 одсто како би достигла ниво животног стандарда који имају грађани у земљама ЕУ28.
Ово су израчунали у Дирекцији за економско планирање и податке публиковали у извјештају о конкурентности економије.
Дакле, у том случају БиХ би морала три деценије да има економски раст дупло већи него што сада остварује. Такав сценарио је немогућ, јер готово ниједна земља на свијету није имала константан раст у тако дугом временском периоду, а историја је показала да се у 30 година деси неколико економских криза које изазову пад активности.
– Једна у низу препрека у побољшању животног стандарда грађана БиХ, која је била примјетна у претходним годинама, јесте ниска стопа запослености радно активног становништва. Према анкети о радној снази, стопа запослености у 2017. у БиХ износила је 33,9 одсто, док је у исто вријеме у ЕУ28 та стопа износила 53,5 одсто – наводе у ДЕП-у.
Јефтина радна снага
Осим ниске стопе запослености у БиХ, присутан је релативно низак ниво плата као одраз слабе позиционираности земље у међународној подјели рада. У прилог томе говори и чињеница да извозно орјентисана предузећа из БиХ, како би била конкурентнија, често добијају послове дораде или прераде, који углавном захтевају јефтинију радну снагу.
Уколико се посматра раст нето плата од 2012. до 2017. године, може се примјетити да су нето плате у БиХ посљедњих година порасле. Конкретно, за 2017. годину можемо видјети да је просјечна номинална плата у БиХ у односу на 2016. порасла за 1,5 одсто, да је просјечна стопа инфлације износила 1,3 одсто тако да је скоро занемарив годишњи раст просјечних нето плата од свега 0,2 одсто.
На свом путу ка прикључењу Европској унији Босна и Херцеговина, како би стекла статус равноправног члана Европске уније, треба да испуни одређене предуслове. Осим низа препрека са којима се БиХ суочава на путу ка ЕУ, намеће се и питање достизања животног стандарда Европске уније којем тежи.
– У овом тренутку је јако тешко дефинисати пут и стратегију којом би се ојачао животни стандард грађана, а самим тим и направило повољно економско окружење које би омогућило већа примања запосленима, пензионерима, те стимулисало останак и запошљавање младих људи – кажу у ДЕП-у.
Рачуница
Како поручују, потребно је постићи низ материјалних и друштвених фактора који омогућавају одређени начин живота у циљу задовољавања бољих услова живљења цјелокупног становништва (у областима школовања, здравства, рекреације).
Исту рачуницу око достизања стандарда ЕУ28 имају у Свјетској банци чији шеф Канцеларије за БиХ Емануел Салинас поручује да треба више од 60 година да грађани у БиХ достигну ниво дохотка који је сада у ЕУ ако би економија БиХ наставила да расте по истој стопи од три одсто.
– То је предуго – истакао је Салинас.
Емануел Салинас
Он је навео да је БиХ посљедњих неколико година одржавала стабилну годишњу стопу раста од три одсто и да се често може чути да стопа раста изгледа релативно високо, посебно у поређењу са другим земљама. Међутим, реалност је да је тај раст забрињавајући.
Салинас наглашава да је економски раст у БиХ заснован на потрошњи и грађевинарству, те упозорава да ти извори раста нису одрживи у дугорочном периоду, као и да, вјероватно, неће отворити више радних мјеста, а ни бољих, која су становништву БиХ, а нарочито младима, потребна. Напомиње да је од велике важности да власти у БиХ усмјере напоре на одређени број области.
– Омогућавање отварања бољих радних мјеста у приватном сектору је од највећег значаја, тако да људи не морају да напуштају БиХ у потрази за приликама у другим земљама – поручује Салинас.
Образовање
Отварање бољих радних мјеста захтијева од власти у БиХ да активно раде на унапређивању пословног окружења, смањивању препрека за пословање и непотребних административних баријера за предузетнике и предузећа.
– Образовање би, такође, требало да се високо котира у агенди нових извршних власти у БиХ. Фокус би требало да буде на унапређењу квалитета и релевантности образовања, тако да су студенти опремљени вјештинама и знањем за којим постоји потражња на тржишту рада – указује Салинас.
Према његовом мишљењу, и унапређење здравствене заштите је веома важно јер је њен квалитет слаб, иако узима велики дио буџета у БиХ.
– Свјетска банка је недавно објавила Индекс људског капитала, којим се оцјењује квалитет здравствене заштите и образовања у већини земаља, а то се повезује са продуктивношћу – здрави и добро образовани људи су највредније средство које земља може да има – истиче Салинас.
Куповна моћ ниска
По подацима Агенције за статистику БиХ, животни стандард мјерен БДП-ом по глави становника коригован за паритет куповне моћи је остао исти као и претходних година.
БиХ је од 2012. до 2017. остварила симобиличан раст од два процентна поена, а идентичан раст имале су Хрватска, Македонија и Мађарска.
