Документарни ТВ серијал “Азбука старих заната” представљен је данас на Палама са циљем очување културне баштине и традиције народа и народности, а обухвата мајсторе старих заната који живе и раде у селима и градовима широм Србије, Републике Српске и Федерације БиХ.
Аутор овог пројекта Александра Митрић Штифанић рекла је да се серијал састоји од 12 епизода и открива тајне старих и готово заборављених заната, те дочарава магију древних времена.
Штифанићева је нагласила да је значајно што су имали прилику да у Цековића кући на Палама, гдје је снимљен дио серијала и емисија о вуновлачарском занату, промовишу овај пројекат, туристичку понуду Пала и града Источно Сарајево.
“Кроз занимљив приказ заната вратили смо се у историју и показали како су, упркос новим технологијама, занати успјели да се очувају захваљујући љубави и ентузијазму оних који се њима баве”, рекла је Штифанићева новинарима.
Она је навела да је серијал обухватио мајсторе старих заната који живе и раде у селима и градовима – Београду, Калуђерици, Сомбору, Новом Сланкамену, Врњачкој Бањи, Оћевији, Палама, Варешу.
Штифанићева је истакла да су кроз серијал “Азбука старих заната” представљене и могућности за школовање и оспособљавање за занате, чиме су млади подстакнути да своје будуће опредјељење траже у неком од њих како би се одржала занатска традиција и прошириле могућности привредног развоја у сфери занатског пословања.
Према њеним ријечима, серијал је прихваћен код гледалаца, те навела да очекују наставак који ће имати другачији концепт, али ће се и даље бавити старим занатима.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да је једна епизода снимљена у овој локалној заједници, те да је све почело из Цековића куће која и представља традицију, културу и све што српски народ носи са собом.
“Видјели смо око 11 занимљивих старих заната захваљујући продукцији `Први кадар` из Источног Сарајева. Технологија је много напредовала, тако да на одређен начин морамо покушати да избалансирамо и младе нараштаје вратимо старим занатима”, истакао је Југовић.
Он је захвалио Колу српских сестара “Света великомученица Текла” са Пала које су учествовале у снимању емисије која је посвећена вуновлачарском занату на подручју ове општине.
Југовић каже да је важно размотрити нове начине промоције заната.
Предсједник Кола српских сестара “Света великомученица Текла” са Пала и учесник у серијалу о вуновлачару Љиљана Нешковић рекла је да се баве очувањем православних обичаја, те да су Романија и Јахорина познате као подручја на којима има доста стоке, тако да су пристали да учествују и плету вунене чарапе, капе и шалове.
Нешковићева је нагласила да серијал много значи младима, будући да је технологија много напредовала и да стари занати све више падају у заборав.
У серијалу су учествовали шеширџија Горан Милошевић, бомбонџије Бранислав и Живорад Босиљчић, јорганџија Предраг Јанковић, четкар Стево Гелевски, опанчар Мијомир Алексић Кири, ситар Иван Дебељак, те сарач Никола Ђуран.
Учествовали су и вуновлачар Ненад Драшковић са чланицама Кола српских сестара “Света великомученица Текла” са Пала и Иваном Бандићем у емисији о вуновлачарском занату, ковач Мијо Јозељић, парфемџија Ненад Јованов, корпари Илија и Ђорђе Мићић и лицидер Ђорђе Петровић.
Серијал је суфинансирало Министарство културе и информисања Србије средствима конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја намијењених припадницима српског народа у земљама региона у 2018. години и представља веома значајан пројекат чији је циљ очување традиције, културног и историјског насљеђа.
Промоцију документарног ТВ серијала, која је одржана у Цековића кући, организовало је Удружење “Форум театар” и продукција “Први кадар” из Источног Сарајева уз подршку руководства општине Пале.
Серијал “Азбука старих заната” емитује се на Радио-телевизији Републике Српске до средине фебруара.
