Патолашка мржња према свему што је српско од имена, преко историје до државности је обједињено у ФБиХ. Свим ешалонима друштва та мржња маршира, чак и у политичком животу, који по дефиницији не препознаје такву врсту принципјелности. Исто је и код љевице и код деснице, па и код грађанских опција, исто је код вехабија па све до акдемика, значи на сваком мјесту. Циљ је исти и када говори Суад Курћехајић, као када говори Мудерис Халиловић, наводи се у тексту Удружења „Част отаџбине“.
Текст преносимо у цијелости:
Међусобно се допуњавају у дјеловању, а такмиче у изливу мржње и предузетим активностима. Некада се прво огласе Мудерисови сљедбеници са пријетњама српским главама, а иза њих Курћехајићеве и Бакирове апелације и правне инсуације или обрнуто. Мора се јасно рећи да су у непосредној прошлости, бошњачки прваци, примјеном разних метода, као што је производња страха, уцјена и награда, од једног броја Срба произвели квалитетне вазале. У моменту када Република Српска у први план ставља јединство српског народа, инсистирајући на заједничком дјеловању у Сарајеву, као из ведра неба „ванзаконски“ министар Црнадак нам рече како морамо у НАТО и на тај начин показао како изгледа утицај сарајевске чаршије, испреплетен са међународним фактором.
Република Српска је стабилизована кроз изборе и имплементацију изборних резултата. Такође велику захвалност дугујемо стабилној власти у Србији, предвођеном Александром Вучићем, који није упао у замку сукоба са својим најближим. Ко је гледао посљедњу конференцију за новинаре два српска лидера, Александра Вучића и Милорада Додика морао је да осјети задовољство, растерећење и релаксацију. Онај ко је вјерник морао је да се бори са мислима да је Божја сила умјешала и подарила Србима овај политички двојац. Конференција је показала слогу два лидера без сујете, слогу разума и визије за добро Српског народа, слогу без мржње и посљедица по било кога другог и другачијег. Јасно су изречени политички и економски циљеви Републике Србије и Републике Српске. У ствари, чули смо усаглашене државне програме који су мирољубива политика компромиса, разговора и договора вођена политиком економског развоја јачања српских држава и њених грађана.
Дефинисана су и деструктивна дјеловања изван и изнутра држава и јасно изречена снага држава и одлучности да се заштите интерес нашег народа. Ове политике су јавне, јасне, добро дефинисане и охрабрујуће. Посебну тежину даје им усаглашеност двојице лидера који упућују позив разума и одговора свима у окружењу у оквиру интереса свих народа. Путин је ту али се позива и Трамп, Меркелова, Брисел и сви они који ће поштовати интересе српског народа, ни више ни мање него што други народи имају. Чему се од свега изговореног треба супроставити или бити опозиција? Једино то може патолошка мржња према српском народу и појединцима који онемогућавају нечије вањске глобалне циљеве или унутрашње личне криминалне циљеве. Само су ти и такви у опозицији. Њих већина народа препознаје и све их више гура на маргине политичке сцене. Садашњим властима и лидерима треба стабилност и континуитет власти да би остварили прокламоване циљеве до краја и подигли стандард и углед државе и грађана.
Потребно је још једном подвући да је неприхватљиво негирање Републике Српске, сваки дан и у свим погледима. За почетак се очекивало да је неопходно испоштовати законске норме када је у питању имплементација изборних резултата. Да ли ставрно мислите да је одржив технички мандат Савјета министара? Да ли господа Бошњаци немају осјећај да је константо понављање Републике Српске, код сваког од њих лично, као и у медијима, умјесто Република Српска иритира српски народ? Веома брзо ћемо видјети да ли ће „чаршија“ имати јачи утицај од Брисела и европског пута или ће наставити по старом!?
Наравно ми се нећемо обазирати на нешто, што неко мисли у Сарајеву да ће нас испровоцирати. Напротив ми ћемо градити нашу државу, како бисмо направили боље мјесто живљења и за нас и за будуће генерације. Та држава се зове Република Српска и у свима могућим конбинаторикама она ће имати правни континуитет исте оне Републике српског народа БиХ која је настала 9. јануара 1992. године.
