Мјесна заједница Подроманија броји око 600 становника. У времену када се људи све мање друже и окупљају, домаћини који живе подно Романије чувају традицију заједништва. Брз темпо живота и урушен систем вриједности удаљавају нас од људи који живе поред нас. Мјештани Подроманије се сваке године на Тројчиндан окупе у великом броју, и како кажу за њих ова теза не важи.
Према ријечима предсједника мјесне заједнице Подроманија Миће Дебелногића, ово је лијепо дружење гдје се окупе и стари и млади. Традиционално се окупљају сваке године, те се нада да ће тако бити и у будућности.
– Нашој мјесној заједници припада и подручје Равне Романије, са којим Подроманија броји близу 600 становника. Мјесна заједница има највећи број дјеце и младих, на подручју општине Соколац, чиме се посебно поносимо. Прије десет година дошли смо на идеју да организујемо овај скуп. Из године у годину нас је све више, те се надам да ће се ова пракса наставити и у временима која долазе, нагласио је Дебелногић.
Радомир Тошић је након одласка у пензију остао да живи у селу Сајице. Бави се пољопривредом и одржава своје имање. Задовољство му је што се велики број житеља Подроманије окупи, посебно младих, од којих, како каже, очекује да ову традицију наставе, и да не забораве једни друге.
– Дружење са комшијама има традицију дугу једну деценију. Надам се да ће и млађи нараштаји кренути нашим стопама, те да ће ову лијепу причу наставити и кад нас не буде. Сјећам се некадашњих моба, када није био потребан позив. Сами смо одлазили у испомоћ једни другима. Данас је другачије вријеме, али ипак настојимо да очувамо заједништво и слогу, казао је Тошић.
Радомиров унук Кристијан Тошић, који има десет година, каже да се са својим другарима састаје већ осам година, од своје друге.
– Лијепо је када смо сви ту. Сваке године долазимо, играмо фудбал, одбојку и дружимо се. Имам много другара, и старијих и млађих од себе. Неке знам из школе, а неки су моје комшије. Радо долазим на село, посебно током љетњег распуста, рекао је Кристијан.
Примјер становника Подроманије показује да добар комшија често више вриједи од далеког рођака. Њиховом примјеру може се приписати и стара српска изрека “Боље је оградити се добрим комшијом, него добром оградом“.
