По рађању Фудбалског савеза Републике Српске већ је било ријечи, овдје говоримо о његовом првом предсједнику Бранку Лазаревићу, угледном спортском раднику из Бијељине. Он је са групом ентузијаста из Српске 1992. учествовао у формирању Фудбалског савеза.
Делегати Скупштине која је одржана у Банском двору у Бањалуци 5. септембра 1992. изабрали су Лазаревића за првог предсједника ФСРС. Није било лако у ратном вихору радити на формирању Савеза, а нарочито није било лако у таквим приликама удахнути фудбалу нови живот. Успјели су то вриједни фудбалски радници Српске међу којима је био и Лазаревић. Он је на функцији предсједника ФСРС остао до 1998. године и у том периоду урађено је много – покренута су лигашка и куп такмичења, играла је и репрезентација Српске.
Оно што је такође важно истаћи јесте чињеница да је у тим тешким временима фудбал у Српској ишао стално напријед, обнављани су стари и формирани нови клубови.
Бранко Лазаревић рођен је 5. марта 1954. године у Новом Граду (Босански Нови). Основну и средњу школу завршио је у Бијељини, а Факултет политичких наука (смјер политологија) у Сарајеву. Вишу тренерску школу и Факултет за менаџмент завршио је у Новом Саду. Прије рата радио је у Савезу за физичку културу Општина Бијељина.
Обављао је и функцију секретара Општинског фудбалског савеза од 1984. до 1999. године. Од 1998. до 2008. био је члан Извршног одбора Фудбалског савеза Републике
Српске. Од 2004. до 2006. године је предсједник Подручног савеза Семберија – Мајевица – Бирач (највећи савез у БиХ). Активан је и у Фудбалском савезу Босне и Херцеговине. Члан је Скупштине ФС БиХ од 2006. године. Бранко Лазаревић је од 2002. године професионално запослен у Фудбалском савезу Републике Српске (директор је фудбалских селекција ФСРС).
Овај вриједни и скромни човјек цијелим својим бићем је посвећен развоју и унапређивању фудбала у Српској.
Херојско доба!
Двадесет година касније, Бранко Лазаревић се радо сјећао тих првих дана формирања Фудбалског савеза Републике Српске и обнове најпопуларнијег спорта у ратном вихору:
“Било је то херојско доба! Сви смо, као један, са много ентузијазма, воље и пожрт вовања, обнављали рад наших клубова. Савез је, иако са мало искуства, био покретач и инспиратор формирања подручних фудбалских организација. Као незадржива ријека, кренуо је фудбал новом стазом. Људи су долазили са фронта, распитивали се како да помо гну, неки су у тренуцима предаха играли и утакмице. Иако је рат донио велика страдања, фудбал готово и да није био прекинут” говорио је Бранко Лазаревић.
