Ања Чолаковић, рођена је у Сокоцу, 1. јуна 2001. године. Ученица је СШЦ „Василије Острошки“ Соколац, те запажена млада атлетичарка Атлетског клуба „Гласинац“ Соколац. Атлетске дисциплине у којима се такмичи су 100 метара с препонама, скок удаљ и троскок. Успјешна је и у петобоју у дворани. Постиже запажене резултате у Републици Српској, Босни и Херцеговини, али и на међународним такмичењима.
КОЛИКО ДУГО СЕ БАВИШ АТЛЕТИКОМ И ШТА ЗА ТЕБЕ ЗНАЧИ ОВАЈ СПОРТ?
АЊА: Атлетиком се бавим седам година. За мене много значи што се бавим спортом уопште, јер поред тога што је добар за здравље, одличан је темељ за стварање корисних животних навика. Кроз спорт упознајем нове људе, доста пријатеља различитих нација, јер спорт на најљепши начин спаја људе. Бавити се атлетиком, краљицом спортова је нешто најљепше.
УЧЕСТВОВАЛА СИ НА БРОЈНИМ ТАКМИЧЕЊИМА У ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ, КОЈЕ ЈЕ ЗА ТЕБЕ БИЛО НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ?
АЊА: До сада сам освојила 160 медаља, али ми посебно значи медаља из Турске, када сам на шестим Међународним „Руми играма“ у Конији освојила друго мјесто на 100 метара са препонама. На Првенству за старије јуниоре, постала сам двоструки првак БиХ за старије јуниоре у дисциплинама – трци на 100 метара са препонама и троскоку. То су моменти којих се радо сјећам и у њима увијек нађем мотивацију за даљи рад.
КОЈА МЕДАЉА ТИ ЈЕ ДО САД НАЈДРАЖА?
АЊА: Не могу рећи да ми не значе све ове медаље које сам освојила, али морам да издвојим једну, мени најдражу, за коју сам се дуго спремала. То је друго мјесто на 100м са препонама у Турској, гдје сам оборила лични рекорд 15,22“. У мом досадашњем такмичењу, сматрам то својим великим успјехом.
ПОРАЗ КОЈИ СИ НАЈТЕЖЕ ДОЖИВЈЕЛА?
АЊА: Највећи пораз за мене је био када сам наступила у Истанбулу, гдје сам била прехлађена и забиљежила сам лош скок. Једноставно није био мој дан, те сам заузела 9 мјесто. Временом човјек научи да се носи са поразима, али и да из њих извуче поуке.
КОЛИКУ ПАЖЊУ ПОСВЕЋУЈЕШ ТРЕНИНЗИМА?
АЊА: Тренинзима сам јако предана. Трудим се да вјежбам што више могу, јер имам велику жељу да успијем у овом спорту. За мене атлетика није умарање, већ једна врста хобија, љубави и борбе за доказивање.
НАЈСКОРИЈА ТАКМИЧЕЊА И ПЛАНОВИ ЗА 2018.ГОДИНУ?
АЊА: За пар дана путујем у Црну Гору град Бар, гдје ћу се спремати са својим клубом. Покушаћу да ове припреме максимално искористим на најбољи могући начин те да дођем спремна на дворанска првенстава која ме очекују како у БиХ тако и у Србији. Моје прво такмичење ће бити дворанско првенство БиХ, гдје ћу учествовати у 4 дисциплине. Послије тога путујем у Србију, гдје ћу се опробати у петобоју. Циљ ми је да поставим мој лични рекорд и рекорд БиХ у троскоку. Надам се да ће ме послужити здравље и да неће бити повреда, што је за сваког спортисту на првом мјесту.
