Начелник Општине Соколац Милован Бјелица у интервјуу за Агенцију ОНАСА, између осталог, говори о планираним пројектима, развоју општине, сарадњи са сусједним општинама и вишим нивоима власти, статусу младих у Општини…
ПО ЧЕМУ ЈЕ ПРЕПОЗНАТЉИВА ОПШТИНА СОКОЛАЦ И ШТА СМАТРАТЕ ДА БИ ТРЕБАЛО ПОБОЉШАТИ НА ПРОСТОРУ ОПШТИНЕ?
БЈЕЛИЦА: Истакао бих основне предности Општине Соколац које је чине веома погодном за инвестирање, а то су инвестиционе локације у Пословним зонама Подроманија које чине 43 хектара и Нова Романија 18,2 хектара. Из општине Соколац до будућег транснационалног коридора 5Ц који је препознат као главни регионални транспортни коридор на релацији Будимпешта – Осијек – Сарајево – Плоче робу можете превести за мање од један сат вожње.
У периоду 2012. до 2016. године општина Соколац је повећала извоз за 33,15 посто што представља и повећање учешћа у извозу града Источно Сарајево за 28,81 посто и Републике Српске (РС) за 25,93 посто.
Разноврсност и богатство сировина и пословна традиција у прерађивачкој индустрији у функцији су привредног раста и развоја нових производа због чега бих истакао и богатство самообновљиве дрвне сировине у општини Соколац са процијењеним залихама свеукупне дрвне масе на око 8.482.000 кубних метара и укупним годишњим запреминским прирастом од 276.000 кубних метара, дугогодишње искуство у дрвопреради и квалификована радна снага представљају пословну могућност за производе од дрвета у свим фазама прераде, за којима постоји тенденција раста тражње на глобалном тржишту.
Општину карактерише и земљиште површине од 32.474 хектара погодно за развој пољопривреде са нагласком на органску производњу хране, од чега је расположиво за најам 8.061 хектара и у власништву је Општине Соколац. Општина располаже биомасом за производњу различитих врста енергије као што су топлотна и електрична енергија. Процијењени годишњи потенцијал локалне биомасе је 56.000 кубних метара шумских дрвних остатака и 25.000 кубних метара из дрвне индустрије.
НА ЧЕМУ ЋЕ БИТИ ВАШ ФОКУС РАДА У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ, ОДНОСНО КОЈИ СУ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРОЈЕКТИ КОЈЕ ПЛАНИРАТЕ РЕАЛИЗОВАТИ?
БЈЕЛИЦА: Најзначајни пројекти који су већ у току и чију реализацију планирамо у наредном периоду су прије свега пројекат „Ревитализација Центра за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју који реализујемо уз надзор Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО). Осим овог ту је и низ других пројеката као што су: пројекат затварање колективних центара и алтернативног смјештаја пружањем јавних стамбених рјешења чија је сврха до 2020. године буде потпуно ријешен проблем особа које су у колективном смјештају. У склопу овог пројекта планирана је изградња двије стамбене зграде са по 32 стамбене јединице. Затим, ради се и на пројекту снабдијевање водом и канализација у општини Соколац, а у фази је и трећа компонента који се реализује у сарадњи са Европском инвестиционом банком.
Истакао бих и пројекат „Систем даљинског гријања на биомасу са когенерацијом“, у склопу ког је у току реализација реконструкције и проширење мреже даљинског гријања општине Соколац и изградња когенеративног постројења које ће производити 4,1 мегавати топлотне енергије и један мегават електричне енергије.
Етно село Соколов град још је један од пројеката на којем радимо. За изградњу села резервисали смо земљу површине око 5.30 хектара која је подијељена на шест платоа и којима је планирана изградња више мањих традиционалних кућа, онако како су их неимари некада градили, затим угоститељских, спортских и смјештајних објеката. Преостала површина од око 21.50 хектара резервисана је за изградњу голф терена и простора за нордијско скијање у зимском периоду.
Када је у питању унапређење енергетске ефикасности у систему јавног освјетљења у општини Соколац навео бих пројекат реконструкције јавног освјетљења који подразумијева реконструкцију, управљање и одржавање јавног освјетљења на територији општине Соколац увођењем ЛЕД технологије.
Осим ових пројеката аплицирали смо и за Пројекат јачања локалне демократије, односно ЛОД пројекат који имплементира УНДП. Очекујемо повољан резултат, јер смо остварили све критеријуме.
Такође, навео бих још један важан пројекат, а то је Цертификација градова и општина на инвестиционој мапи Европе (БФЦ) на који је Општина Соколац аплицирала.
ДРВНА ИНДУСТРИЈА ИМА ПОСЕБАН И СТРАТЕШКИ ЗНАЧАЈ ЗА ОПШТИНУ СОКОЛАЦ. ДА ЛИ ЋЕТЕ И НА КОЈИ НАЧИН РАДИТИ НА ТОМЕ ДА ОСТВАРИТЕ ОДРЖИВ И ЕКОНОМСКИ ЕФИКАСАН СЕКТОР ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ?
БЈЕЛИЦА: Дрвопрерађивачка индустрија Општине Соколац тренутно има на располагању једну фабрику у државном власништву, 25 привредних друштава за обраду дрвета са 380 запослених и 27 предузетника са 54 запослених. Производња обухвата, уз пар изузетака, основну обраду дрвета. Општина Соколац настоји повећати ниво производње и обраде дрвета и да оптимизује потрошњу и искоришћавање сировина. Приватна предузећа за обраду дрвета су дјелимично још увијек младе компаније, са новим или реновираним објектима. Са друге стране имамо неколико старијих компанија, у које дуго није инвестирано и њихове могућности за производњу су доста ограничене. Производња је углавном веома једноставна. Осим тога постоје фирме које су добро организоване и са квалитетом и цијеном могу парирати западноевропским компанијама у које већ извозе. Приватна предузећа се углавном жале на несигурност при набавци сировина, компликоване процедуре и неефикасност државних институција које их снабдијевају са сировинама. Расположива количина шумских дрвних сортимената није довољна за одржање постојећих капацитета дрвопрерађивачког сектора општине Соколац. У оквиру ове гране у 2016. години остварени су приходи у износу од 29.333.915 КМ, расходи 25.908.219 КМ, односно добит од 3.425.696 КМ. Више од половине прихода је остварено од извоза. Тренутно је веома интересантно тржиште енергетског сектора. У посљедње три године на подручју Општине имамо три инвестиције у фабрике пелета капацитета 30.000 кубних метара целулозног дрвета на годишњем нивоу. Такође, треба истаћи и потребу градске топлане од 10.000 кубних метара целулозног дрвета на годишњем нивоу. Општина има развијене процедуре за инвестирање које су регулисане Правилником о условима и начину за отуђење непокретности у својини општине Соколац. Овим Правилником је предвиђено да се непокретности у својини општине могу отуђити испод тржишне цијене у у сврху реализације инвестиционог пројекта од посебног значаја за локални економски развој. Стратешки развојни документи општине дефинишу управљање и кориштење локалних шумских ресурса у сврху локалног економског развоја, као ресурсну основу за развој индустрије.
ОПШТИНА СОКОЛАЦ ЈЕ ИЗРАЗИТО РУРАЛНО ПОДРУЧЈЕ, А КАО ТАКВО ИМА ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ. НА КОЈИ НАЧИН НАМЈЕРАВАТЕ ПОДСТАЋИ РАЗВОЈ ОВЕ ГРАНЕ ПРИВРЕДЕ, ИМАТЕ ЛИ У ВИДУ НЕКЕ ПРОЈЕКТЕ?
БЈЕЛИЦА: Општина Соколац је усвојила Програм руралног развоја за период од 2014. до 2020. године. У средишту Програма је ревитализација Центра за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју у коме су дефинисане гране пољопривреде у које се може инвестирати: сточарство, производња млијека, ратарство, производња меда, љекобиље, рибарство и живинарство. Центар за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју је изграђен са циљем повећања и унапређења пољопривредне производње још 1978. године када је Општина поклонила 530 дунума земље у ову сврху. Значај Центра је детаљно елабориран у Стратегији развоја општине Соколац, а с обзиром на његов пријератни капацитет и постојање тржишта, засигурно ће бити један од покретача руралног развоја.
ПОКРЕНУТ ЈЕ ПРОЈЕКАТ РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЦЕНТРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У БРДСКО – ПЛАНИНСКОМ ПОДРУЧЈУ НА МАЈДАНИМА КОД СОКОЦА. МОЖЕТЕ ЛИ НАМ РЕЋИ НЕШТО ВИШЕ О ОВОМ ПРОЈЕКТУ И ШТА ОЧЕКУЈЕТЕ ОД ПРОЈЕКТА?
БЈЕЛИЦА: Успјешно је израђена Стратегија ревитализације Центра за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју која обухвата програме за комерцијалну производњу сјемена кромпира и комерцијалну производњу житарица и крмног биља, дефинисање могућности за истраживачке и образовне активности, потпуна санација постојећих објеката у шта се убрајају грађевински и инсталатерски радови, те вањско уређење и набавка опреме. Пројекат се проводи уз надзор Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), која је ову стратегију назвала „Топ пројекат за 2017. годину“.
ФАО је оформио мјешовити консултантски тим састављен од иностраних и домаћих експерата, чији су чланови Јеан Лоуис Ролот из Белгије, Славко Славов из Бугарске, те Грујица Вицо и Мирјана Радовић са Универзитета у Источном Сарајеву и Пољопривредног факултета, а тим има подршку од ФАО канцеларије за Босну и Херцеговину смјештене у Сарајеву.
Стратегија ће представљати основу за инвестиционе активности који ће се одвијати уз подршку ФАО организације и што ће за резултат имати довођење Центра у потпуно функционално стање који ће својим широким спектром дјелатности имати једну од кључних улога за развој пољопривреде у брдско-планинском подручју.
И Амбасада Чилеа у Будимпешти, која дипломатски покрива и БиХ, подржала је овај Пројекат, који је је одобрило и чилеанско Министарство спољних послова.
Као резултат тога БиХ су посјетили амбасадорица Чилеа Вероника Чахин и експерати Чилеа с Института за истаживање у пољопривреди, који ће пружити сву стручну помоћ у ревитализацији Центра на подручју општине Соколац.
Осим њих у посјети су били и представници ФАО-а коју је предводила експертица за иновације у пољопривреди при ФАО-у Невена Александрова – Стефанова.
Ревитализација овога центра унаприједила би развој пољопривреде и села не само у овој регији, него би била од великог значаја за цијелу Босну и Херцеговину. Ово подручје има огромне потенцијале када су у питању пољопривреда и сточарство. Становништво које овдје живи има готово све услове за бављење пољопривредом, али су им потребни стручни савјети, које би им Центар омогућавао. Такође, Центар ће служити и за научно-истраживачки рад, а биће и научно-наставна база за студенте Пољопривредног, Шумарског и Технолошког факултета при Универзитету Источно Сарајево. На пројекту се ради већ четири године, а његова реализација требала би почети крајем ове и почетком наредне године. Вриједност пројекта процијењена је на око осам милиона КМ.
Центар за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју Соколац заједнички је пројекат који су подржали Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Општина Соколац, Универзитет Источно Сарајево и Пољопривредни институт Републике Српске.
У ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ ИМАТЕ КОМПАРАТИВНЕ ПРЕДНОСТИ ЗБОГ ДОБРЕ СИРОВИНСКЕ ОСНОВЕ И ВЕЛИКИХ МОГУЋНОСТИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕКОЛОШКИ ЧИСТЕ И ОРГАНСКЕ ХРАНЕ. ДА ЛИ У ПЛАНУ ИМАТЕ НЕКЕ НОВЕ ПРОЈЕКТЕ И ИНВЕСТИЦИЈЕ КАКО БИСТЕ ИСКОРИСТИЛИ ОВАЈ ПОТЕНЦИЈАЛ?
БЈЕЛИЦА: Здрава и чиста средина представља могућност за улагање у еколошку мјешовиту пољопривредну производњу. Нажалост немамо још увијек конкретних резултата, али са почетком рада Центра за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју створићемо основу за покретање производње еколошки чисте и органске хране. Посебно бих истакао да је у фебруару 2017. године извршена географска заштита имена и поријекла романијског скоруп кајмака у Институту за интелектуално власништво БиХ из Мостара. До краја године планира се европска заштита романијског скоруп кајмака који ће бити једини производ у БиХ који је европски заштићен. Такође, у току је заштита имена и географског поријекла романијског меда.
ИМАТЕ ЛИ САРАДЊУ СА ВИШИМ НИВОИМА ВЛАСТИ И НА КОЈИ НАЧИН ВАС ОНИ ПОДРЖАВАЈУ?
БЈЕЛИЦА: Имамо добру сарадњу са вишим нивоима власти кроз различите врсте пројеката које реализујемо. Посебно бих истакао сарадњу са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске без чије помоћи не бисмо могли реализовати пројекат ревитализације Центра за унапређење пољопривреде у брдско – планинском подручју, затим Министарство финансија Републике Српске са којим реализујемо дугогодишњи пројекат снабдијевања водом и канализација у Општини Соколац вриједан шест милиона КМ и Министарство за економске односе и регионалну сарадњу РС са којима реализујемо пројекат побољшања пословног окружења кроз сарадничку мрежу која окупља велики број општина из цијеле БиХ. Такође, имамо и одличну сарадњу и велику подршку Министарства спољне трговине и економских односа БиХ са којима реализујемо бројне активности и пројекте.
КАКВА ЈЕ САРАДЊА СА СУСЈЕДНИМ ОПШТИНАМА?
БЈЕЛИЦА: У саставу Града Источно Сарајево налази се шест општина, а међу њима је и Општина Соколац. Са свим општинама из састава града имамо одличну сарадњу. Општина Соколац такође кроз различите пројекте сарађује са великим бројем општина из цијеле БиХ кроз пројекат ПРО – Будућност који промовише мир и помирење у 32 општине у БиХ, при чему истичемо добру сарадњу са општинама из Федерације БиХ са којима смо повезани путем овог пројекта.
КАКАВ ЈЕ СТАТУС МЛАДИХ И КАКО ИХ ЗАДРЖАТИ?
БЈЕЛИЦА: Општина Соколац у складу са стратешким документом Омладинска политика реализовала је низ пројеката који за сврху имају стварање бољих услова за живот младих у општини Соколац. Наиме, да би се обезбиједило адекватно запослење Општина је омогућила великом броју приправника да стекну прво радно искуство и положе стручни испит који смо финансирали. Општина Соколац младима нуди велики број спортских садржаја за што квалитетније и здравије провођење слободног времена. Спортистима је на располагању спортска инфраструктура за кондиционе припреме и такмичења у здравим климатским условима. Соколац посједује репрезентативан спортски објекат који је на располагању за бројна атлетска такмичења на нивоу РС, БиХ, и шире. Градски стадион „Бара“ са атлетском тартан стазом са подлогом, површине 4.590 квадратних метара, обухвата шест стаза од 400 метара и осам стаза од 100 метара. Ту су, такође, и спортска дворана Соколац за такмичења у разним спортовима са око 1.000 мјеста, површине 3.400 квадратних метара као и отворени асфалтни терени за кошарку, одбојку, мали фудбал и тенис. Из буџета Општине издвајају се значајна средства за финансирање Спортског друштва „Гласинац“ Соколац и осталих спортских клубова.
Ми смо свјесни негативних демографских кретања и миграција становништва са територије општине те стога сматрамо да је за опстанак општине као урбане средине у којој се рађају нови нараштаји и обнавља популација, неопходно обезбиједити адекватне услове живота који ће опредијелити младе људе који су отишли са ових крајева у потрази за бољим животом, да се поново врате у свој крај.
ШТА МИСЛИТЕ О УЛОЗИ И ЗНАЧАЈУ НЕЗАВИСНОГ НОВИНАРСТВА У БИХ И КОЛИКО ЈЕ ОНО БИТНО ЗА РАЗВОЈ ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВА?
БЈЕЛИЦА: Независни медији су стуб сваког здравог демократског друштва којем тежимо. Искрено се надам да ће се у Босни и Херцеговини створити демократска клима у којој ће независно и одговорно новинарство имати подршку политичке власти. Независна новинска агенција ОНАСА као најстарија бх. новинска агенција дала је значајан допринос развоју демократског друштва својим вишедеценијским радом.