У оквиру пројекта ПРО-Будућност (Повјерење, Разумијевање, Одговорност за Будућност) Америчке агенције за међународни развој (USAID) који имплементира Catholic Relief Services у сарадњи са Фондацијом Мозаик, Царитасом Босне и Херцеговине, Форумом грађана Тузле и Хелсиншким парламентом грађана Бања Лука, у Сокоцу је данас одржано Јавно говорење „Моја прича: Изаберимо мир заједно“.
Јавном говорењу присуствовали су представници локалних власти, цивилног друштва, школа, невладиних организација из општине Соколац.
“Моја прича – Изаберимо мир заједно” је разговор о сукобима 1992. – 1995. у БиХ из другог угла и са другачијом перспективом. Своја лична искуства из рата износе чланови удружења логораша, несталих и насилно одведених, погинулих, те обољели од ПТСП-а (директне жртве рата), независно од етничке и религијске припадности. Данашњи говорници у Сокоцу били су Анђелко Квесић из Бусоваче, Крсто Ракић из Рудог, који ј вријеме рата провео у Сарајеву и био свједок догађаја у „Добровољачкој улици“ и Амир Смјечанин из Новог Града.
Према ријечима Синише Сајевића, националног координатора Каритаса БиХ, циљ пројекта ПРО-Будућност је да допринесе изградњи повјерења међу свим грађанима Босне и Херцеговине.
– Жртве рата причају о стравичним догађајима које су проживјели почетком деведесетих година, како данас гледају на прошлост и коју поруку носе из тог немилог периода. Током Јавног говорења настојимо да размијенимо мишљење са свим учесницима, а као исход свега остане позитивна порука да рат и сукоб ништа добро не доносе – рекао је Сајевић.
Он је додао да сви чланови који пристану да подијеле своје приче са људима морају да прођу кроз једногодишњи припреме.
– Организују се састанци са терапеутима, психолозима и стручњацима и када се оцијени да су људи способни да изнесу своје искуство, онда се приступа Јавном говорењу. То није једноставно, јер је свако подсјећање представља поновно проживљавање трауме – казао је национални координатор Каритаса БиХ.
Како он каже, реакције слушалаца су различите, када узмемо у обзир добну структуру.
– Другачије је говорити људима који су учествовали у рату, а често у публици имамо људе који су преживјели и горе трауме од наших говорника. Са друге стране, млади су недовољно упућени у ратна дешавања или нису ни имали прилику да слушају све три стране жртава рата – истакао је Синиша Сајевић.
Он је нагласио да је Пројекат ПРО-Будућност до сада много успјешних корака донио, али када је ријеч о сектору Удружења логораша, несталих и погинулих, те жртава рата посебно се истиче што су се покренули представници општинских власти.
– Конкретно, на подручју Добоја, Маглаја и Жепча, градоначелници и начелници су први пут заједно посјетили мјеста страдања цивила. Управо то је пут којим требамо ићи у будућности, да се заједнички поклонимо свим жртвама рата – додао је он.
Сајевић је поручио свим људима да генерализација није могућа ни у једној сфери живота.
– Не смијемо гледати на један народ на основу нечега што су појединци урадили. Рат је прошлост, зато данас морамо наћи начин да заједно живимо бољи живот. Када наши говорници – жртве рата, који су различитих националности, могу заједно да сједну и друже се, онда можемо и ми то исто да учинимо, да се поштујемо – казао је он.
Пројекат ПРО–Будућност укључује више од 100.000 грађана у 48 циљаних општина БиХ, које су од рата подијељене по етничким линијама.
