Циљ нам је да Источно Сарајево буде град сталног развоја

Циљ нове Градске управе је да Источно Сарајево буде град сталног стварања. Спремни смо и опредијељени за сарадњу како са Владом РС, тако и са Савјетом министара БиХ, али и свим међународним и другим организацијама. Желимо свој посао радити озбиљно и одговорно, али очекујемо да та сарадња буде двосмјерна, каже у разговору за Вијести.ба новоименовани градоначелник Ненад Вуковић.

Као кадар опозиционог ПДП-а, незадовољан је односом власти у РС према Источном Сарајеву и Сарајевско-романијској регији. Но, као градоначелник, није оптерећен политичком и партијском припадношћу, те тврди да ће настојати обезбиједити равномјеран развој шест општина које улазе у састав Града Источног Сарајева, без обзира на чињеницу да су три општинска начелника из Савеза за промјене, а преостала три из коалиције окупљење око СНСД-а.

НА КОНСТИТУТИВНОЈ СЈЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ГРАДА 9. МАРТА ИМЕНОВАНИ СТЕ ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА. ТОМ ПРИЛИКОМ СТЕ КАЗАЛИ ДА ИМАТЕ ВЕЛИКЕ ПЛАНОВЕ И ДА ЋЕТЕ, ПРИЈЕ СВЕГА, РАДИТИ НА РАЗВОЈУ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО. У ТОМ КОНТЕКСТУ, ШТА ЈЕ ВАШ ФОКУС У ОВОМ МАНДАТУ?

ВУКОВИЋ: Град Источно Сарајево има усвојену Стратегију развоја до 2020. године. У овој стратегији Источно Сарајево је дефинисано као град сталног стварања, што он де фацто и јесте од саме 1993. године када је установљен, те 1996. када је успостављен као структура више општина, а данас су то Соколац, Источни Стари Град, Пале, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново. Наша намјера је да се Град развија што равномјерније. У том смислу ће и нова Градска управа, на челу са мном као градоначелником, чинити све кораке како бисмо успјели остварити тај циљ. Неспорно је да се поједине општине значајно урбанизују и да су напредовале у претходних петнаестак година, што је на радост грађана Источног Сарајева. Ми са нивоа Града ћемо, у складу са својим надлежностима и могућностима, радити све што можемо како бисмо постигли тај циљ.

Приоритетни пројекти свакако су рјешавање питања болнице Касиндо, која је главна тема грађана Источног Сарајева и комплетне Сарајевско-романијске регије. Овај проблем траје годинама и свјесни смо потребе за његовим рјешавањем и стављањем тачке на ово питање. У посљедње вријеме постоје неке индиције да је могуће да ће се питање болнице Касиндо ускоро рјешавати. Град Источно Сарајево ће учинити све што је у нашој могућности како би почела изградња потпуно нове болнице на територији нашег града.

Када су у питању други пројекти, ми ћемо, прије свега, користити Развојну агенцију Града Источно Сарајево, чији смо оснивачи и власници. Помоћу тог ресурса настојаћемо да рјешавамо бројна питања на територији Града и помажемо нашим општинама да ријеше своје приоритетне проблеме, које су зацртале у својим стратегијама развоја за наредни мандатни период.

КАЖЕТЕ ДА ЈЕ БОЛНИЦА КАСИНДО У ВРХУ ПРИОРИТЕТА. УПРАВО ЈЕ ОВА УСТАНОВА ЦРНА ТАЧКА ЗДРАВСТВА У РС. КАКО ОЦЈЕЊУЈЕТЕ ДОСАДАШЊИ ОДНОС ВЛАСТИ ПРЕМА ОВОМ ПИТАЊУ? КО ЈЕ ОДГОВОРАН ЗА ОВАКВО СТАЊЕ? РЕСОРНИ МИНИСТАР ДРАГАН БОГДАНИЋ НАЈАВЉУЈЕ ДА БИ ИЗГРАДЊА БОЛНИЦЕ ТРЕБАЛО ДА ПОЧНЕ СРЕДИНОМ ЉЕТА, АКО ДО ПОЧЕТКА АПРИЛА БУДЕ ЗАВРШЕНА ТЕНДЕРСКА ПРОЦЕДУРА, ОКО ЧЕГА ЈЕ БИЛО МНОГО КОНТРОВЕРЗИ. УКОЛИКО СВЕ БУДЕ ИШЛО ПЛАНИРАНОМ ДИНАМИКОМ, БОЛНИЦА БИ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ЗАВРШЕНА ДО КРАЈА 2018. ГОДИНЕ.

ВУКОВИЋ: Грађани Источног Сарајева и цијеле Сарајевско-романијске регије разочарани су односом Владе РС у претходних десет година према питању изградње нове болнице у Касиндолу. Ми сматрамо да је неоправдано запостављен овај крај, дакле Источно Сарајево и Сарајевско-романијска регија, те да није требало да ми будемо посљедњи када је у питању рјешавање проблема овог вида здравствене заштите. Свједоци смо, али нисмо љубоморни, да је Клинички центар у Бањалуци више пута реновиран, адаптиран и прошириван, те да је ријешено питање болнице у Бијељини, као и да је у Добоју одобрен пројекат који ће ријешити питање болнице у овом граду. Источно Сарајево је заиста неоправдано запостављено.

У протеклом периоду било је прилика да се питање болнице Касиндо ријеши – било је обезбијеђених средстава која су преусмјеравана на друге стране. Због тога изражавамо незадовољство када је у питању Влада РС, конкретно СНСД и његови партнери, који су се оглушили на овај проблем грађана Источног Сарајева. Ми се радујемо евентуалном рјешавању овог проблема, али не можемо да не истакнемо ово што сам претходно рекао.

Осврнући се и на тендерску процедуру. Први тендер који је расписан за изградњу нова болнице био је неуспјешан, јер се извјесна фирма из Бањалуке жалила на проведени поступак и одабир извођача, након чега је тендер поништен. Ресорни министар и Влада РС покушали су да терет одговорности за пад тог тендера пребаце на СДС, што сматрам неоправданим и непоштеним. Овдје су кривци Влада РС, Министарство здравља РС и министар Богданић, који сносе одговорност. Нереално је пребацивати одговорност на било кога другог. Ми очекујемо да они као носиоци посла и обавезе рјешавања овог проблема, коначно успјешно заврше тендерску процедуру и почну градити нову болницу. То је једина реална прича, а пребацивање одговорности на друге због неуспјелог тендера је политиканство.

КАКО ГЕНЕРАЛНО ОЦЈЕЊУЈЕТЕ ДОСАДАШЊУ ПОЛИТИКУ КОЈУ ВРХ РС ВОДИ ПРЕМА ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ?ЈЕ ЛИ СНСД КРОЗ ВИШЕГОДИШЊУ ВЛАСТ ЗАПОСТАВИО УЛАГАЊА У ОВАЈ ГРАД?

ВУКОВИЋ: Не можемо да не кажемо да су постојали одређени пројекти који су се радили на подручју истока РС за вријеме ове власти. Но, ми имамо примједбу која се односи на обим улагања, а јако спорном сматрамо и селекцију пројеката. На територији Града Источно Сарајево можемо издвојити неколико примјера. Рецимо, Влада РС често се знала хвалити да је уложила 42 милиона КМ у Олимпијски центар Јахорина. Прво, нису то све средства одвојена за Олимпијски центар, један дио је грантовских средстава, а један дио је кредитних. Према томе, нису то дата средства. Осим тога, катастрофална је селекција пројеката и начин на који су они уложени у Олимпијски центар, а као посљедицу имамо предстечајно стање овог предузећа и врло лошу ситуацију у њему. Стога смо разочарани селекцијом пројеката када је у питању туризам.

Поменућу и нови пут од тзв доњег дијела Града до Јахорине. Волио бих да неко израчуна проток возила тим путем и да видимо оправданост тог пројекта. Ми разумијемо потребу за градњом путева и подржавамо градњу путне инфраструктуре, јер морамо имати повезаност са свим крајевима. Међутим, питање је да ли је баш овај пут био приоритет, ко се и у којој мјери данас вози њиме, те да ли су се та средства могла усмјерити на неки други пројекат који би био много кориснији свим грађанима Источног Сарајева.

Не спорим, дакле, да је било неких улагања, али она првенствено нису довољна, а споран је и избор приоритета за улагања. Да смо ми били у тој позицији, сигурно је да би улагања била већа, али бисмо и квалитетније одредили приоритете и боље уложили новце. Размишљали бисмо о томе да улажемо у нешто што ствара нову вриједност и нова радна мјеста, а не да потрошимо новац који сутра то не може створити.

КАДАР СТЕ ПДП-А, ДАКЛЕ ОПОЗИЦИОНЕ СТРАНКЕ У РС. ДА ЛИ И У КОЈОЈ МЈЕРИ ТА ЧИЊЕНИЦА МОЖЕ ОТЕЖАТИ УПРАВЉАЊЕ ГРАДОМ? С ДРУГЕ СТРАНЕ, ОЧЕКУЈЕТЕ ЛИ ПРОБЛЕМ У КООРДИНИСАЊУ ИЗМЕЂУ ШЕСТ ОПШТИНА, БУДУЋИ ДА СУ КАДРОВИ КОАЛИЦИЈЕ ОКУПЉЕНЕ ОКО СНСД-А НА ЧЕЛУ ТРИ, А КАДРОВИ САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ НА ЧЕЛУ ТРИ ОПШТИНЕ?

ВУКОВИЋ: Допунићу ово што сте рекли. Дакле, тачно је да на територији шест општина које припадају Граду Источно Сарајево, три начелника су из СДС-а, а три су из СНСД-а. Но, није небитно поменути да у пет од шест скупштина општина, Савез за промјене има скупштинску већину. Као посљедица тога, ми имамо и већину у Скупштини Града Источно Сарајево, јер се одборници у Скупштину Града бирају из локалних скупштина општина. Стога, Савез за промјене има легитимитет када је у питању Град Источно Сарајево, а и ја као градоначелник, јер мој мандат произилази из одборничких мандата чланица Савеза за промјене, које су донијели из скупштина општина у Скупштину Града.

Не очекујем да ће ово бити лак мандат, јер није лако бити градоначелник било гдје и дубоко сам свјестан тога. С друге стране, најавио сам да ћемо показати једнак однос према свим општинама, без обзира на то из којих политичких партија долазе општински начелници. Осим тога, предсједници градских одбора ПДП-а Раде Ћосовић и СДС-а Дарко Бабаљ су најавили приликом потписивања коалиционог споразума да ћемо се залагати за равномјеран развој Града Источног Сарајева и да ћемо показати једнак однос према свим општинама. Као неко ко представља ту коалицију и ко је на челу Града, ја треба да то покажем у наредном периоду и мислим да ће то бити видљиво.

Нисам оптерећен политиком и партијском припадношћу на начин да бих то проводио у дјело путем овог односа Града и општина. Ми морамо сарађивати, јер имамо исти задатак – учинити видљиве помаке. С друге стране, та сарадња ће морати бити двосмјерна. Сарадња се, дакле, не може одвијати на начин да моја рука буде пружена, али да остане у ваздуху. И са друге стране неко мора да пружи руку, како бисмо се руковали и да бисмо завршили одређени посао.

НАКОН ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА У ОКТОБРУ 2016. ПРЕДСЈЕДНИК РС-А И СНСД-А МИЛОРАД ДОДИК ЈАВНО ЈЕ ГОВОРИО О ТОМЕ КАКО ВЛАДА РС НЕЋЕ САРАЂИВАТИ СА ОПШТИНАМА У КОЈЕМ НИЈЕ ПОБИЈЕДИЛА СТРАНКА НА ЧИЈЕМ ЈЕ ЧЕЛУ. ОЧЕКУЈЕТЕ ЛИ, ИПАК, ПОДРШКУ ВЛАДЕ РС?

ВУКОВИЋ: Бојим се да Влада РС није у стању да помогне било коме, дакле, ни начелницима који долазе из редова коалиције окупљене око СНСД-а. Влада РС довела је својом политиком и РС и све локалне заједнице у врло тешку позицију. У том контексту, тешко је да било ко у било којој општини или граду у РС може очекивати озбиљну помоћ и подршку Владе РС. У претходном периоду Влада РС се маћехински односила према општинама и градовима, на чијем су челу људи из политичких партија које нису у владајућем блоку.

Желим казати да Градска управа Источног Сарајева са мном на челу изражава спремност и опредијељеност за сарадњу како са Владом РС, тако и са Савјетом министара БиХ, али и свим међународним и другим организацијама. Желимо свој посао радити озбиљно и одговорно. Но, очекујемо да та сарадња буде двосмјерна. Ми ћемо подносити захтјеве за одређене пројекте и тражити састанке са Владом РС. Морамо имати ту комуникацију, ако смо озбиљни људи и ако желимо одговорно радити свој посао на корист грађана. Дакле, нова Градста управа ће у том смислу бити отворена, искрена и са веома добрим намјерама.

ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПРОЈЕКАТА ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА, У САРАДЊИ СА САРАЈЕВОМ, СВАКАКО ЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ЗИМСКОГ ОМЛАДИНСКОГ ОЛИМПИЈСКОГ ФЕСТИВАЛА (EYOF), КОЈИ ТРЕБА ДА БУДЕ ОДРЖАН У ОВА ДВА ГРАДА 2019. ГОДИНЕ. ШТА ОЧЕКУЈЕТЕ ОД ОВОГ ДОГАЂАЈА, ОДНОСНО КАКВЕ БЕНЕФИТЕ ЋЕ ДОНИЈЕТИ ГРАЂАНИМА, АЛИ И ГРАДУ ИСТОЧНО САРАЈЕВО?

ВУКОВИЋ: Зимски омладински олимпијски фестивал (EYOF) ради се у организацији Европског олимпијског комитета који је дао домаћинство градовима Источно Сарајево и Сарајево. EYOF треба да буде један од најважнијих позитивних догађаја у наредном мандату и он је шанса за оба града, а посебно за нашу регију. Прецизније, ово је шанса да се вратимо на сцену организације великих спортских такмичења у зимским спортовима, те да покажемо да имамо способност за организацију великих догађаја на нашим планинама.

EYOF је огромна шанса и за туристичку промоцију. Постојеће туристичке потенцијале ми, објективно, не промовишемо на начин како би то требало радити. Стога је ово прилика да промовишемо туристички потенцијал. Рецимо, такмичења на EYOF-u преносе свјетске медијске куће, а такву промоцију реално никада не бисмо могли да платимо новцем.

С треће стране, организација EYOF-a шанса је и за реализацију одређених инфраструктурних пројеката који нису урађени у протеклом периоду, те да обогатимо наша борилишта за одвијање великих такичења. Конкретно, на територији Источног Сарајева, то су Дворишта гдје су предвиђене нордијске дисциплине, те Јахорина гдје су предвиђене алпске дисциплине.

Ово спортско такмичење доноси много бенефита, али ми морамо да урадимо бројне ствари када је у питању организација самог догађаја. Пред нама су бројне обавезе, али не само обавезе градова домаћина, него првенствено предузећа ДОО EYOF, којег су основали Скупштина града Источно Сарајево и Скупштина града Сарајево. Ово предузеће је одговорно и бави се организацијом EYOF-a у наредном периоду. Град Источно Сарајево ће пратити активности овог предузећа.

КАКО ТЕКУ ПРИПРЕМЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ? ХОЋЕ ЛИ СЕ ДВА ГРАДА ПОКАЗАТИ КАО ДОБРИ ДОМАЋИНИ?

ВУКОВИЋ: Задовољан сам оним што је до сада урађено, али понављам, пред нама су бројне обавезе. Објективан проблем лежи у чињеници да нису заокружене финансије за организацију EYOF-a. Стога ћемо у наредном периоду морати уложити додатне напоре да убиједимо све институције на свим нивоима власти да дају свој допринос.

Градови домаћини су Сарајево и Источно Сарајево, али је немогуће да олимпијаду организују само два града, без помоћи државе и ентитета. Према информацијама којима располажем, финансијска подршка свих нивоа власти кретала се од декларативне до конкретне. У наредном периоду уложићемо напоре да убиједимо све оне који до сада нису пружили финансијску подршку или је нису планирали пружити у важност овог догађаја, те у потребу помоћи за његову организацију. Надамо се да ћемо добити обједињениу подршку.

Веома је важно да је Предсједништво БиХ пружило подршку, али оно не даје финансијску подршку, већ све друге институције на свим нивоима власти. Надамо се да ћемо добити подршку свих и да ћемо успјети осигурати буџет. Постоји буџет за организацију и буџет за инфраструктуру, а тренутно недостају средства за инфраструктуру. Ако то питање успијмо ријешити током прољећа, већ бисмо се од љета могли фокусирати на посао на терену.

Истакао бих да сам добио увјерење од Олимпијског комитета да EYOF 2019. није упитан. Као нови градоначелник, питао сам да ли се може десити да дође до поновног одгађања и добио сам увјерење да то није могућа опција. Дакле, EYOF ће дефинитивно бити одржан 2019. године, али је ријеч о томе на каквом нивоу ћемо га организвати. Хоће ли то бити на неком скромном нивоу, који можда није достојан организације, или ћемо пак сви, са свих нивоа власти учинити да то буде организовано на озбиљан начин и да се Европи и свијету покажемо у правом свјетлу. У том смислу, водимо активности да организација буде добра.

ОРГАНИЗАЦИЈА EYOF-A ЈЕДАН ЈЕ ОД НАЈПОЗИТИВНИЈИХ ПРИМЈЕРА САРАДЊЕ ДВА ГРАДА. МОЖЕ ЛИ СЕ ТА САРАДЊА ПРОШИРИТИ? У КОЈИМ ОБЛАСТИМА СЕ МОЖЕ РАДИТИ ЗАЈЕДНО НА ОБОСТРАНИ ИНТЕРЕС? ИСКРЕНО, ЈЕ ЛИ ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ, ЊЕГОВИМ ГРАЂАНИМА БЛИЖЕ САРАЈЕВО ИЛИ БАЊАЛУКА И ЗБОГ ЧЕГА?

ВУКОВИЋ: Град Источно Сарајево настао је као град останка и опстанка српског народа који је живио на овим крајевима и народа који је због рата морао изаћи из Сарајева. Он је, као такав, симбол нашег останка и опстанка на овим просторима. Ми желимо да његујемо ту чињеницу и сматрамо да је Град Источно Сарајево, као такав, неупитан и све ћемо учинити да га развијамо и да његов опстанак не буде уопште упитан. У том смислу, често сам говорио да тражимо посебан статус за Град Источно Сарајево у оквиру РС, уважавајући чињеницу настанка овог града.

Када говоримо о комуникацији грађана Источног Сарајева и Сарајева, можемо рећи да се она одвија сасвим нормално и у том контексту граница међу грађанима не постоји. Велики број грађана Источног Сарајева ради у Сарајеву, од институција БиХ до приватног сектора. Пословање привреде Источног Сарајева наслоњено је на Сарајево. То све је природно.

Но, то не мора да значи ништа када је у питању одвојеност РС и ФБиХ, односно градова Источно Сарајево и Сарајево. Дакле, ми се не морамо формално-правно мијењати да бисмо сарађивали и радили. Стога, не видим проблем у сарадњи. Ратна времена су прошла и хвала Богу да је то тако. Имамо све услове да функционишемо како једни поред других, тако и једни са другима. Једни поред других формално-правно, а једни са другима привредно и на све друге начине.