Према старим српским веровањима, период од 10. до 19. јануара познат је као „некрштени дани“ и сматра се временом када посебне опасности вребају.
Ово веровање дубоко је укорењено у традицији нашег народа. Сматра се да је то време када Исус Христ још није био крштен, због чега је, према предању, земља отворена за мртве душе, али и за демоне и нечастиве силе.
Народ каже да некрштени дани нису добро време за рађање. Верује се да ће дете које дође на свет између Божића и Богојављања бити болешљиво и несрећно. Да би се малишани “одбранили од урока”, стари су смислили ово – деца рођена у Некрштене дане морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.
Некрштени дани увек су мрсни, а не пости се чак ни средом ни петком. Само је Крстовдан дан за пост, а он пада непосредно уочи Богојављања.
Верује се да ове силе владају током ноћи – од заласка сунца до првих петлова. Народно предање упозорава да у том периоду не треба излазити из куће, јер онај ко се усуди да путује ноћу може доживети несрећу. Ако је излазак неопходан, саветује се да особа са собом носи заштитне предмете попут белог лука, крста или оштрог металног предмета.
У неким крајевима Србије, посебно у влашким селима, и данас се придржавају старих обичаја. Током „некрштених дана“ жене не преду, не ткају и не перу веш. Такође, ништа бело, посебно дечја одећа, не оставља се напољу како би се спречило да зле силе нашкоде деци бајалицама и уроцима.
Да би се додатно заштитили, мештани у неким селима прекривају прозоре завесама или спуштају ролетне како би сакрили светлост из кућа. Предање такође налаже да се ноћу не пије вода из посуда јер се верује да демони могу да се увуку унутра и чекају неопрезне укућане.
