Предсједник САД Џозеф Бајден потписао је измјене и допуне извршног налога које проширују мјере санкција против појединаца и група укључених у дестабилизирајуће активности у земљама Западног Балкана.
Потписивање извршног налога долази у тренутку када регион и даље свједочи изазовима суверенитету и територијалном интегритету држава, корупцији која подрива владавину права, те настојањима да се избјегну санкције америчке владе.
Према изјавама из Бијеле куће, ове измјене су одговор на континуиране покушаје појединаца и група да наруше постратне споразуме и институције, те да угрозе стабилност и сигурност регије.
У фокусу су, између осталог, активности које:
– угрожавају мир, сигурност, стабилност или територијални интегритет држава Западног Балкана,
– нарушавају демократске процесе и институције,
– крше или ометају имплементацију међународних споразума као што су Дејтонски мировни споразум, Охридски оквирни споразум, Преспански споразум, те Резолуција 1244 Савјета безбједности Уједињених нација,
– укључују озбиљна кршења људских права,
– подразумијевају корупцију на високом нивоу, укључујући злоупотребу јавних ресурса и подмићивање.
Предсједник Бајден нагласио је да су ове мјере кључне за очување мира и стабилности у регији, али и за заштиту демократских процеса који су резултат вишегодишњих међународних напора у постратном периоду.
Циљане особе и групе
Измјене извршног налога омогућавају америчким властима блокирање имовине и интереса у вези с особама које су одговорне за ове активности, било директно или индиректно. Санкције ће обухватити:
– појединце који подривају међународне мировне и сигурносне напоре,
– државне званичнике или чланове влада који се баве коруптивним праксама,
-вође или чланове организација укључених у дестабилизирајуће активности,
– чланове породица санкционисаних особа, укључујући супружнике и пунољетну дјецу,
– финансијске, технолошке или материјалне сараднике ових појединаца.
Измјене наглашавају важност досљедне имплементације кључних међународних споразума и правних механизама који су осигурали стабилност у Западном Балкану након сукоба деведесетих година. Ови споразуми, укључујући Дејтонски споразум, Охридски оквирни споразум и Преспански споразум, постављени су као темељи за регионални мир, сарадњу и демократизацију.
Додатно, извршни налог подржава рад међународних тијела попут Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале и Савјета за имплементацију мира, те укључује санкције за ометање њихових напора.
Предсједник Бајден је јасно поручио да ће Сједињене Америчке Државе наставити користити све доступне алате како би подржале стабилност и напредак Западног Балкана. Овај извршни налог, како је наглашено, неће утицати на права америчких грађана, нити ствара нове законске основе за тужбе против америчких власти.
Бијела кућа истиче да је ово наставак дугогодишње посвећености САД јачању владавине права, демократије и сигурности у регији, уз поруку да ће дестабилизирајуће активности наићи на одлучан одговор међународне заједнице.
Главна разлика између нове измјене и претходне уредбе односи се на проширење обима санкција, прецизнију дефиницију циљаних активности и особа, те додатне кораке у имплементацији санкција.
Ево кључних измјена:
1. Проширење категорија особа и активности подложних санкцијама
Претходна уредба (2021) обухватала је особе одговорне за дестабилизирајуће активности, кршење људских права, корупцију и нарушавање мировних споразума.
Нова измјена:
Додаје санкције за чланове породице (супружнике и одраслу дјецу) особа већ под санкцијама.
Проширује дефиницију “материјалне подршке” како би укључила и пружање технолошких и финансијских ресурса дестабилизирајућим особама или организацијама.
2. Укључивање додатних међународних споразума
Претходна уредба фокусирала се на неколико кључних споразума као што су Дејтонски мировни споразум и Охридски оквирни споразум. Нова уредба:
Додаје експлицитан фокус на Преспански споразум и друге механизме одговорности, попут одлука Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале.
3. Јасније мјере против лидера и институција
Нова уредба прецизира да ће санкције обухватити:
Лидере, званичнике или чланове ентитета (укључујући владине ентитете) који су укључени у дестабилизирајуће активности. Ентитете које директно или индиректно контролишу особе већ под санкцијама.
4. Блокада имовине у САД-у
Претходна уредба обухватала је забрану преноса имовине у САД-у за санкционисане особе. Нова уредба додатно наглашава:
Блокаду свих повезаних интереса у имовини, укључујући индиректне власничке односе.
5. Појачана имплементација
Нова уредба даје веће овласти:
Секретару трезора, у консултацији с државним секретаром, за детаљнију идентификацију особа под санкцијама. Федералним тијелима да имплементирају забране у складу са законима САД-а.
6. Додавање клаузула о људским правима и корупцији
Иако су корупција и кршења људских права већ били укључени у претходну уредбу, нова уредба експлицитније повезује ове активности с дестабилизацијом и уводи додатне мјере за циљање:
Озбиљних повреда људских права.
Корупције повезане са западнобалканским владама или званичницима, укључујући присвајање јавних и приватних средстава.
7. Техничке измјене
Секција о претходним споразумима и оквирима проширена је да обухвати додатне међународне механизме одговорности. Додане су прецизније клаузуле о провођењу санкција и ограничењима.
Овај потез додатно потврђује кључну улогу Сједињених Америчких Држава у очувању стабилности и мира на Западном Балкану, шаљући јасну поруку да ће сваки покушај нарушавања постратних договора и међународног поретка бити строго санкционисан, пише Клиx.
