На недавно одржаној сједници Скупштине Града Источно Сарајево на дневном реду нашла се и Информација о заштити животне средине на подручју Града Источно Сарајево с посебним освртом на област вода и заштиту изворишта воде за пиће за 2023. годину. Информација је одборницима, који је вјероватно нису ни читали, представљена на свега 16 страница. Према подацима Свјетске здравствене организације, по броју умрлих од болести изазваних загађеним ваздухом БиХ је прва у Европи, Сарајево је данима најзагађенији Град, но о квалитету ваздуха и мјерама за “повећање квалитета зрака” сазнали смо на три странице куцаног текста.
Ништа не би било спорно да дијелови текста нису копирани са интернета и препричани у контексту Источног Сарајева. Па смо тако сазнали да су извори загађења ваздуха у Граду Источно Сарајево “резултат углавном људских активности и могу се сврстати у три групе”.
Једна од њих је и стационирани извори гдје спадају цитирамо: “ Извори загађења везани за индустрије и индустријска подручја, хемијску индустрију, производњу неметала, металску индустрију, производњу електричне енергије”.
Проблем је што Град Источно Сарајево нема развијену ни индустрију, а не хемијску индустрију и остало, а ове податке службеници Одјељења за просторно уређење, стамбено- комуналне послове и саобраћај Града Источно Сарајево преписали су од Министарства животне средине и просторног планирање Републике Србије.
Уништењем МОФАС-а, посљедњег индустријског гиганта у овом дијелу Источног Сарајева озваничен је крај металске индустрије. Прије њега уништени су Енергоинвест, ТАТ, Ласта и друге фабрике носиоци развоја овог краја. На земљишту некадашњих гиганата ничу зграде, ипак су атрактивна земљишта у општини гдје цијена квадрата скаче преко ноћи инвеститорима занимљивија од радних мјеста.
Но, ако погледате званичне податке биљежимо раст привреде с обзиром да су из градске управе недавно се окитили и признањен Круна развоја привреде коју додјељује најстарија и највећа бонитетна агенција у БиХ “ЛРЦ” из Сарајева, тако пише. Које привредне дјелатности су тренутно у успону говори и податак да највећи приход од компанија у дјелатности спорта, умјетности и забаве у РС остварује кладионица са сједиштем у Источном Новом Сарајеву, чак 122 милиона у прошлој години.
Ако о привреди и будућој пословној зони питате градоначелника Љубишу Ћосића и власника ЛЕГЕНД-а Младена Лучића који је од истог тражио подршку преко новоосноване фирме за отварање царинског терминала у Лукавици који је моментално затворио онај на Сокоцу, исто ће вам рећи- да је у успону. Рећи ће вам и да они “чине нешто добро за овај град” као да иста пословна зона не треба да никне над знојем ојађених и покрадених радника Енергоинвеста који су годинама штрајковали и молили за минум достојанства. Да вас напоменем да они који постављају питања обично не воле наш Град, јер шта кога занима како трошимо ваше паре.
Без обзира на све, намјерно игноришу најважнију чињеницу, а то је да је изузетно вриједно земљиште свих нас дато будизашто инвеститорима или грађевинском лобију да препродајом станова зарађује новац, да бисмо поносно рекли како “ничу зграде”.
Чућете и да смо најпожељнија средина за живот и да се повећава број становника, али нећете чути да то није резултат пронаталитетне политике, већ се Град Источно Сарајево развија на уштрб мањих локалних мјеста око Источног Сарајева, што је и логично.
О томе да је Град огрезао у корупцији нећете чути нигдје.
Прије четири године градоначелник Љубиша Ћосић је једва саставио скупштинску већину, а данас оно што се зове опозиција суштински не постоји. Снажне критике на рачун Ћосића од стране СДС-а, ПДП-а а својевремено и ДНС-а, док су глумили опозицију, свеле су се на “били смо против извјештаја градоначелника, али подржавамо све његове напоре и све што је добро у овом граду”. Овај срамни постепени пад опозиционог и критичког дјеловања и својеврсна издаја људи који су гласали против актуелне политике, стручно објашњавају градоначелник Ћосић и предсједник скупштине Бранко Короман ријечима “дошло је до смањења политизације односа”.
Са ћутањем опозиције због подјеле функција и ресурса утихнули су и грађани. Све мање се диже глас против неправде, против криминала и корупције. Летаргија и једноумље резултирали су, по први пут у историји општине, једним кандидатом за начелника у Општини Источно Ново Сарајево, али и Трново. Наши суграђани су и те како свјесни система у којем живе, али било каква јавна осуда, подизање гласа, борба за право на рад, право на слободу говора, мишљења, право на воду пресушило је…
Неко ће други у моје име причати, неко ће други изнијети мој проблем, неко ће други протестовати, неко ће други мијењати систем, а ја ћу бити ту кад буде подјела функција.
Све ово могло би се сажети у једно новинарско питање:
“Желите ли да дате изјаву о том проблему?”
“ А јаране, немој мене”.
