Иако је гориво у БиХ у протеклих годину дана појефтинило за око 0,40 КМ по литру, у трговинама се не осјети пад цијена производа које грађани купују. Напротив, много тога је и поскупјело.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, еуро дизел и бензин 98 су у новембру прошле године коштали 2,80 КМ по литру. Сада је за ове обје врсте горива, примјера ради у Бањалуци, потребно издвојити око 2,40 КМ.
Шта се у исто вријеме дешавало у трговинама? Ништа што би значајније обрадовало купце. Од новембра прошле године до септембра ове, за који постоје посљедњи подаци, поскупјели су хљеб, јунетина, пилетина, сир… Дио производа је, бар кроз статистику, појефтинио, али је углавном ријеч о готово занемаривим износима.
Муриса Марић, извршна директорица у Удружењу грађана ДОН Приједор, каже да забуну код људи вјечито ствара управо пад цијена горива.
„Барел нафте је знатно пао цјеновно на свјетској берзи. Цијене код нас могу бити још ниже него што су тренутне. Истовремено, све правдање да ниједан остали артикл неће појефтинити своди се на то да је он произведен када је нафта била скупља“, рекла је Марићева за „Независне новине“.
Дакле, како је додала, ми се стално само вртимо укруг и све што се дешава нема више никакве везе са економијом.
„Чињенице говоре у прилог томе да цијене сада могу бити знатно ниже. Док год имамо политику таква каква јесте, у смислу да нема ограничења, ми ћемо имати поскупљења и тек незнатне падове“, појашњава Марићева.
Што се тиче цијена хране, она каже да постоји конкуренција, али…
„То нас тјера све више да обиђемо десет трговина да купимо десет артикала који су данас јефтинији. Трговачки лоби је очигледно најјачи код нас и он диктира све ово што нам се дешава“, оцјењује Марићева.
Јован Василић, представник Савеза удружења потрошача РС и предсједник Удружења потрошача „Звоно“ Бијељина, каже да у Бијељини ништа није појефтинило. Штавише, биљеже се обрнути трендови.
„Иако су пале цијене горива, ево и сами видимо да ништа друго није појефтинило у трговинама, већ је чак дошло и до поскупљења одређеног броја производа. Ево, рецимо, цијене кондиторских производа су отишле ка горе“, рекао је Василић за „Независне новине“.
Врло је интересантно, додаје, што цијене пецива такође расту, а то се, рецимо, може најбоље осјетити на цијенама кифле.
„Сигурно је да неко купи кајмак, а навише профитира држава, јер кад цијене порасту, порасту и уплате у буџет. И сами видите колики се биљежи пораст буџета. Није то зато што је нешто произведено, него због инфлације. А шта нас тек чека када дође до поскупљења струје?“, пита Василић.
Алмир Бечаревић, стручњак за енергетику, истиче да су се цијене нафте у задњу годину дана на свјетском нивоу кретале отприлике између 70 и 85 долара по барелу.
„Поготово у задњих пола године није било ‘удара’ по питању цијене барела, тако да они који подижу цијену својих производа правдајући то вишом цијене горива траже само изговор да то ураде, а не зато што је то право стање“, казао је Бечаревић у изјави за „Независне новине“.
Према подацима Савеза самосталних синдиката БиХ, у октобру је покривеност синдикалне потрошачке корпе просјечном платом била 44,93 одсто.