Просјечно вријеме које је требало да се скенира гласачки листић на бирачким мјестима у БиХ гдје су биле примијењене нове технологије било је 45 секунди, а резултати гласања достављени су ЦИК БиХ за минут и по.
Казао је ово Дарио Јовановић, пројект менаџер Коалиције „Под лупом“, који оцјењује да је процес гласања на бирачким мјестима која су имала скенере, електронску идентификацију бирача и електронско бројање гласова био неупоредиво бољи него на бирачким мјестима са традиционалним гласањем.
Нове технологије примијењене су на 448 бирачких мјеста, што је 8,5 одсто укупног броја у држави, а према ријечима Јовановића, овај експеримент је био успјешан.
„На 97,9 одсто бирачких мјеста гдје су имплементиране нове технологије нисмо имали никаквих изазова. Четрдесет пет секунди је било просјечно вријеме које је требало да се скенирају оба гласачка листића. Мислим да тих 45 секунди вриједи демократије у БиХ. Електронски трансфер резултата са нивоа бирачког мјеста према ЦИК БиХ путем скенера за оба нивоа власти трајао је 92,6 секунди, са преференцијалним гласовима. То је јако важно јер знамо да и сада, мјесец и више дана од избора, имамо бирачка мјеста гдје се поново броје гласови због одређених неправилности“, поручује Јовановић.
Без проблема око идентификације
Што се тиче електронске идентификације бирача, наглашава да на 96,6 одсто бирачких мјеста није било проблема у идентификацији гласача.
„У 311 случајева, од 322 колико је просјечан број бирача који је изашао да гласа по бирачком мјесту у БиХ, нисмо имали никакве проблеме у идентификацији. На преосталим мјестима су се дешавали одређени изазови, у смислу да машине за отисак прста нису могле скенирати отиске бирача, који су онда гласали само кроз идентификацију путем обраде личних докумената“, појаснио је Јовановић за „Независне новине“. Даље наводи да је изборни дан у већини мјеста протекао у складу са изборним правилима, да су поједини процеси били бољи него на претходним изборима (отварање и затварање бирачких мјеста, паковање изборног материјала…), али да и даље имамо традиционалне изборне неправилности које се понављају из изборног циклуса у циклус.
„Процес гласања и бројање гласова су два убједљиво најкритичнија, а најважнија индикатора који су и даље компромитовани и на овим изборима смо имали исти, чак или повећан број неправилности које се дешавају за та два процеса“, поручује Јовановић.
Али, оба проблема, тврди, била су мања тамо гдје смо имали нове технологије.
„Једина два индикатора која не иду у прилог новим технологијама, односно која статистички нису добра јесу затварање бирачких мјеста, јер су она у просјеку касније отварана и затварана, вјероватно због постављања и тестирања нових технологија. Друго, што је пуно озбиљније, је тајност гласања. Рецимо, на бирачким мјестима гдје није било технологија тајност гласања је била угрожена на 4,7 одсто, док је код нових технологија то било 6,7 одсто од посматраних бирачких мјеста“, наглашава Јовановић.
Величина гласачких листића ствара проблем
На питање како ово предуприједити, он истиче да је проблем тај што су гласачки листићи у БиХ огромни и имају више страница, те да би се морало дјеловати у складу с тим.
„Проблем је био што та заштитна фолија која се користи да се не би видјеле стране листића или сам листић није била довољна дуга, јер је била А4 формата, а листић 70 цм. Један начин заштите је да управо та фолија буде дужа. Други начин је да се едукују бирачи и бирачки одбори да се листићи окрећу према дну скенера, онда није могуће видјети за кога је ко гласао. Још једно од рјешења јесте разматрање редизајна гласачког листића, а пошто иду општи избори, гдје ће бити више кандидата, треба размотрити да се тамо гдје су велика бирачка мјеста можда уведу два скенера“, наводи Јовановић.
Упркос свему реченом, он је увјерен да ће већ на идућим општим изборима у БиХ, а који би требало да се одрже 2026. године, на свих 5.400 редовних бирачких мјеста бити примијењене најмање двије нове ствари: електронска идентификација бирача и скенери.
Најнижа излазност
Оно што је обиљежило ове изборе је једна од најнижих излазности у историји БиХ, од свега 47,1 одсто, што је за три одсто ниже него 2020. и 2022. године.
Јовановић као велики проблем види и начин санкционисања политичких субјеката у предизборном периоду, јер су, тврди, изрицане минималне казне, а чак се у појединим случајевима избјегавало кажњавање вишеструких повратника у чињењу прекршаја.
Поред тога, имали смо и никад већи број примједаба, приговора, жалби на изборни процес.
„Према садашњим подацима, то је било скоро 10 пута више него на претходним изборима. 55 одсто тих пријава долази од стране грађана, 23 одсто од стране цивилног друштва, дакле девет од десет свих које су ишле према ЦИК БиХ. Ипак, по многима је предизборни период био никад досаднији и никада нисмо имали ни досадније изборе у БиХ. Мислим да је то добро, јер то значи да су избори бољи него раније“, закључио је Јовановић за „Независне“.
