Отворене уместо затворених граница, слобода уместо ограниченог кретања, сарадња уместо непријатељства, напредак уместо назадовања, пароле су иницијативе Отворени Балкан, чије су чланице Србија, Северна Македонија и Албанија.
Ове три државе имале су подршку већег дела земаља Европске уније, као и Сједињених Америчких Држава за ову иницијативу.
После самита Берлинског процеса одржаног половином октобра, као да је та подршка опала, али и заинтересованост самих чланица да Отворени Балкан одрже у животу.
Вучевић: Албанија више није заинтересована
Слободно кретање људи и роба и слободан приступ тржишту рада само су делови споразума потписаних од стране Београда, Скопља и Тиране. Слично је потписано и у оквиру Берлинског процеса, па се поставља питање да ли је сада Отворени Балкан потребан и да ли је жив.
„Жив је у том делу да се поштују споразумни који су постигнути. У том делу да, али чини ми се да пре свега Албанија више није заинтересована, и мој утисак дозвољава ми да грешим, да није заинтересована. Мислим да имате изјаву и Едија Раме, ако се не варам из 2023., кад је рекао да је Отворени Балкан завршен процес, да је он испунио своју мисију. Чекамо да видимо неко ближе одређивање владе Северне Македоније“, рекао је премијер Србије Милош Вучевић.
Албански премијер је после поменуте изјаве поручио да Отворени Балкан он није затворио и да га не може затворити само једна страна, али да Албанија тренутно има друге приоритете.
Чини се и да је македонски председник владе ипак највећи скептик према овој иницијативи.
„Подразумева се да након састанка Берлинског процеса који се односи на све интеграционе процесе Албаније и интензивирање регионалне сарање у многим правцима, иницијатива Отворени Балкан стављена по страни. То је зато што су регионалне политике стављене у функцију интеграција у Европску Унију“, истиче Ерион Мућа, економски аналитичар из Тиране.
„Ако већ имамо овакву врсту иницијативе, она би требало да буде потпуна, а овако каква јесте, није потпуна. На крају крајева, циљ свих земаља у региону је чланство у Европској Унији. Тренутно нема бржег протока људи и робе, пошто имамо границе које данас, нажалост, постоје и када, нажалост, још увек расправљамо о томе где су границе у региону“, рекао је о овој иницијативи премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски.
За Србију је важна свака иницијатива, ма како се она звала, која доприноси миру и стабилности, међусобној сарадњи и доноси опипљиве резултате у корист грађана.
„Нажалост, пропуштена је шанса да се Црна Гора и Босна и Херцеговина прикључе, то би било идеално, и онда би добили заиста једну пуноћу овог простора и један пројекат који је могао да, пре свега, покаже ако хоћете и Европи, али пре свега нама свима, да можемо да сарађујемо“, додао је премијер Вучевић.
Европска Унија поручује да прихвата сваку регионалну иницијативу, али да она мора укључивати све на Западном Балкану.
За Euronews Србија о томе шта иницијатива Отворени Балкан представља данас, више од три године касније, о перспективама и изазовима за развој, говорио је Ненад Ђурђевић из Привредне коморе Србија.
Ђурђевић: Отворени Балкан фактички не постоји као нека активна иницијатива
На питање докле се стигло са иницијативом Отворени Балкан, каква је сарадња, односно шта је до сада реализовано, Ђурђевић представља најновије ставове држава чланица.
„Иницијатива Отворени Балкан фактички не постоји као нека активна иницијатива. И ми ћемо видети да је прошле године премијер Рама јасно рекао да је Отворени Балкан у том неком формату завршио своју мисију и да је у ствари сада фокус Албаније, пре свега, и осталих држава Западног Балкана јесте да се те врсте интеграција и даља сарадња одвија у оквиру једног процеса, био то Берлински процес, био то порцес придружења Европској унији. Дакле у оквиру напора да се економије Западног Балкана трансформишу како би могли да приступе јединственом тржишту Европске уније па и да постану чланици Европске уније. Дакле, то је што се тиче фактичког стања“, каже Ђурђевић и додаје:
„Ми на срећу многе позитивне ствари које су договорене у оквиру те иницијативе и даље ‘живимо’. Дакле, тржиште рада у три државе функционише. По поједностављеној процедури ви можете да добијете радну дозволу уколико сте држављанин на пример Србије, у Албанији или у Северној Македонији и обрнуто. И то функционише, постоји одређени број, неколико хиљада људи који су већ на тај начин покушали или остварили то право и то је значајан допринос регионалној мобилности. Такође, сарадња из области и поједноствљење процедура на границама, односно сарадња из области фитозаштите и ветеринарске заштите, померање тих контрола са граничних прелаза, комуникација и сарадња, институција које се баве заштитом хране, значи ветеринарске и фитоинспекције, је успостављена и у току је. То обезбеђује на неки начин да се полако ове три земље хармонизују из области које се тичу заштите хране и пуштања у промет хране и производа од хране и животинских производа“.
Ђурђевић напомиње и то да је Отворени Балкан донео позитивне промене попут акредитованих лабораторија у Албанији за издавање сертификата за робе.
„Оно што је такође, рецимо, интересантно је да је та иницијатива подстакла и некако погурала у Албанији да се квалитет производње хране и лабораторија, и успостављање акредитованих лабораторија, убрза. Тако да ми, кад је почела иницијатива Отворени Балкан пре 2-3 године, је био велики проблем што нису постојале акредитоване лабораторије у Албанији које су могле да дају сертификате који су били потребни за пласирање робе на друга тржишта. Сад се то значајно унапредило. Дакле, оно што је, ја мислим, у једној некој реченици битно јесте да се каже да кад постоји политичка воља и постоји нека идеја на који начин да се ствари заједничке раде, да онда резултати могу да следе“, закључује Ђурђевић.
