За хаварију у Шумама Српске, по признању овдашње власти, дебело су заслужни страначки ухљеби. Алергични на дрво, али не и на новац. И не да то није ништа ново, него је то наше нормално.
Да ли се, ономе ко признаје, пола прашта или пола додаје?
Биће да се додаје, али у имовинским картонима. Страначки ухљеби, под палицом власти, толико су се ухљебили, да их је тешко и побројати. Двије године су прошле откако су предсједник Републике Српске и предсједник Владе Српске поменули чувене запослене у јавном сектору који не долазе на посао, а примају плату.
Мјесец дана касније, 20 радника је добило отказ, а након два мјесеца ова прича је послата на егзотичну дестинацију. У једном правцу. На све упите, које су медији, мјесецима касније, махом слали на адресу Владе Српске, стизао је одговор да је то посао који се спроводи у континуитету.
Ако је судити по ситуацији у Шумама, чини се да им тај континуитет, и није за похвалу.
За похвалу није ни рад Представништава Српске у иностранству, што је, такође, признао премијер, али, што, опет, није спријечило Владу Српске да им, по ко зна који пут, да “мало” више новца. Па, можда некад и прораде!
Не заборавимо в.д. директоре, којих у Српској има на стотине и који у том статусу остају годинама. Присјетимо се и зашто.
– Пуно је лакше с њима радити кад су в.д. него кад се поставе за директоре – појаснио је, једном приликом, Вишковић.
Налогодавци
А то што се закон крши, нема везе. Јер, како тада рече Вишковић, мијењаћемо закон.
И не би то било први пут да се закони мијењају, прекрајају, прилагођавају, игноришу. Тако су, за непотизам, незаконито богаћење и све остало што иде под руку са тим пошастима, кад дође пет до 12, прописане смјене, а тек у ријетким случајевима, затворске казне. Ако ико иза решетака и заврши, то, обично, буду “ловокрадице”, а не њихови налогодавци.
Нема морала, нема одговорности, па тако један предсједник Републике, један предсједник Владе и један министар могу, с времена на вријеме, постати портпароли трулог нам система, јер ће јавност, навикнута на све и свашта, и то прежвакати, а правосуђе “утрпати” у прашњави архив.
Сјетимо се и, помало заборављеног, признања Андрее Дорић. Кадар Социјалистичке партије, једног лијепог, сунчаног дана, у камеру телевизије рече да се, уз подршку странке, домогла двије функције. Признање се, пред правосудним органима, претвори у “лапсус лингуе”, а Дорићева настави да сједи на двије столице.
– Да је ово нормално друштво, као што није, грађани би, на првим сљедећим изборима, казнили такво понашање. Али, код нас се то не дешава деценијама. Политичке странке имају стално гласачко тијело, страначке војнике, који послушно гласају за њих. Ти ексцеси, попут признања о непотизму, страначком запошљавању и свим негативним тенденцијама које су проузроковане због тога, немају никакву посљедицу по оне исте који су то признали – истиче комуниколог Младен Бубоњић.
Ми смо, додаје, друштво без одговорности и без перцепције о нужности да се нешто промијени.
– Било је некад и неких судских процеса, али на крају, у тим предузећима у којима се то дешавало, никаквих промјена није било, можда се нека фигура и промијени, па све по старом. То је, нажалост, опште мјесто наше свакодневице – каже он.
Закључује да политичари немају додира са стварношћу, али ни са одговорношћу.
– Немају страха од потенцијалних посљедица – каже Бубоњић.
Двије реалности
Да политичари живе неку своју реалност сматра Александар Жоља из Хелсиншког парламента грађана Бањалука.
– Јавна је тајна да по предузећима и министарствима постоји јако велики број људи који не раде ништа и не долазе на посао, а извлаче паре. Али, нема више срамоте, па се и јавно прича о томе. Престрашно је да предсједник тражи од људи да почну да долазе на посао. Све је то отишло предалеко. У каквом ми систему живимо кад људи за свој нерад добијају наше новце које ми уплаћујемо преко пореза и доприноса, а замислите шта бисмо ми могли с тим новцем да урадимо? Свако мало скупљамо новац за лијечење људи – каже Жоља.
Забрињавајуће је, каже, то што изостаје реакција јавности.
– Помирили смо се с тим да то тако функционише, то је постало нормално. Та нормалност мене брине, шта је сљедеће? Видимо шта се дешава због неодговорне власти и у Србији и у БиХ, људи страдају због пропуста институција! Имамо апсолутни недостатак одговорности, јер немамо кажњивости. Нико не заврши у затвору због нерада, због кршења закона, због непотизма… То је једна нова нормалност, гдје, просто, одговорност не постоји – категоричан је он.
Жоља каже да постоји могућност да предсједник Српске и премијер оголе јавне тајне у тренуцима када их, вјероватно у недостатку средстава, ухвати нервоза, јер немају чим да плате све те људе.
– Најслабија карика тога свега је правосуђе, јер је под политичким притиском. Имате низ кривичних дјела о којима се стално говори, али немају епилога. И зато, као епилог добијамо то да људи бјеже одавде. Људи више неће да се боре, иду негдје другдје гдје ће имати боље услове за живот. На крају, мислим да толико не одлазе због финансија, колико због правне несигурности која нас изједа као људе и као друштво – закључио је Жоља.