Иако су доктори послати на фронт, операција није успјела – СНСД је опет изгубио градоначелничка мјеста у Бањалуци и Бијељини, али је, ипак, из битке зване локални избори, изашао као побједник. Највећа партија Српске, освојила је власт у 75 одсто градова и општина Српске и у двије општине ФБиХ. Која ли је тајна успјеха?
И сам лидер СНСД Милорад Додик, прогласио је ове изборе, на којима су однијели више од 330 хиљада гласова и освојили власт у 47 локалних заједница, једним од најуспјешнијим. Како би додатно увећао овај успјех, Додик је нагласио да је СДС освојио 11 одсто гласова, ПДП седам одсто, али и да је СДА, као најјача партија код Бошњака, освојила 34 локалне заједнице.
Ако питамо Додика, све је то, између осталог, резултат напора СНСД – политичке партије која је на власти више од двије деценије.
А, ако питамо аналитичаре?
-Поред основних аспеката, који чине један политички систем, ту се надограђују посебни елементи, својствени само за овај политички хабитус, а то су многобројни притисци, уцјене, малверзације, куповина гласова и сличне нелегалне радње или радње на граници легалности. Ако се узму у обзир ови аспекти, не можемо закључити да СНСД има толику подршку народа чисто ради популарности свог програма, своје идеологије и слично, као што би то било у неким нормалним, етаблираним демократијама – сматра комуниколог Младен Бубоњић.
СНСД, каже Бубоњић, добар дио успјеха заснива на новцу који је акумулирао кроз све ове године.
-Тај новац усмјерава на, хајмо рећи, једну врсту егзистенцијалног условљавања људи. Другим ријечима, ако не гласају за СНСД, могу се наћи у веома незавидној позицији – да изгубе посао, да не могу остваре неке бенфите… Ту су и куповина гласова и комбинације с осталим политичким факторима, пошто избори нису чиста демократија, него чиста математика. Побјеђује онај ко оствари највећи број гласова и све што није забрањено, дозвољено је, а ту неријетко долазимо на ивицу закона – каже он.
Преслагивање кадрова
СНСД, наглашава Бубоњић, држи све полуге моћи, па се тако успјех ове партије више може приписати томе, него стварној подршци грађана.
– СНСД има разгранату моћ у институцијама, не само у политичком систему. Не улаже много енергије у већ постојећу моћ, већ настоји да је очува и то истим принципима које сам већ навео. Ту је и преслагивање кадрова, што је СНСД довео до савршенства: наизмјенично награђивање и кажњавање коалиционих партнера, пријетње, обећања. И не раде то само коалиционим партнерима, него и партијама из редова опозиције – успијева да их усмјери у канал који њему одговара. Некад успјешно, некад безуспјешно. То се, рецимо, може видјети у Бањалуци, гдје је СНСД, као странка, добио већину гласова, али њихов кандидат није прошао за градоначелника, из чега можемо закључити да је то друга страна мача несарадње, условљавања или размирица с коалиционим партнерима – закључује Бубоњић.
Снажна инфраструктура
Политиколог Војислав Савић успјех СНСД види, између осталог, у снажној страначкој инфраструктури.
-Нема ту много дилема. Осим снажне страначке инфрастуктуре, тајна успјеха СНСД је и лидер који очигледно ужива највећу популарност међу бирачима – каже он.
