Због немогућности да примањима сустигну трошкове, грађани Српске све више посежу за кредитима.
Зато не чуди што смо из године у годину све задуженији, па, тренутно, клецамо под дугом који је премашио 4 милијарде КМ.
Кад је ријеч о просечној задужености сваког грађанина, она је за само годину и по дана порасла за 450 КМ. Наиме, кредитна задуженост по становнику крајем 2022. износила је 3.081 КМ, на крају прошле године 3.340 КМ, а средином ове године 3.531 КМ.
А највећи износ наше задужености односи се на кредите за општу потрошњу, међу којима доминирају ненамјенски готовински кредити. На финансирање опште потрошње грађана Српске, отишла је чак трећина укупног задужења привреде и становништва.
Званична статистика показује да су укупни кредити становништва средином ове године износили 4,2 милијарде КМ, што је за 208,4 милиона КМ више у односу на крај прошле године. Чак 2,9 милијарди КМ се односи на кредите за општу потрошњу, који су у овом периоду порасли за 148,8 милиона КМ.
С друге стране, ненамјенски готовински кредити чине 91,9 одсто укупних кредита за општу потрошњу становништва и већи су за 145,2 милиона КМ, подаци су Агенције за банкарство Српске.
Чињеница је да многи грађани немају избора, него да се задужују, чим им искочи неки већи издатак.
– Јесен је најгора. У готово исто вријеме треба да опремимо дјецу у школу, набавимо огрев, направимо нешто зимнице. То, дефинитивно, не можемо да исфинанисрамо платама, а с обзиром на то колике су оне, заиста нисмоу прилици да нешто уштедимо. Пошто немамо никакву помоћ са стране, немамо избора него да се задужимо – или код рођака или у банци. Лани је, на примјер, супруг подигао кредит од 4.000 КМ, којим смо исфинансирали поменуте трошкове и платили неке заостале рачуне. Проблем је што је кредит узео на 2 године, а ми ћемо се већ следеће суочити са идентичним издацима, који могу бити само скупљи – наглашава Мирјана В, трговац из Бањалуке.
То, углавном, подразумијева прављење репрограма старог кредита следеће године, и тако укруг.
Проблем је и што грађани, због поскупљења, имају све мање новца за било шта друго, осим задовољење оних најосновнијих потреба. А у Српској и БиХ из године у годину све је скупље, тако да је за куповину истих роба или плаћање истих услуга, свако мало потребно све више пара. То, аутоматски, значи да морају нечег да се одричу или да, како би сустигли све издатке, једноставно морају да се задужују.
У удружењима потрошача истичу да, с обзиром на животни стандард већине грађана, не чуди што су у порасту кредити пласирани становништву. Наглашавају да многи, наиме, немају избора, него да се, малтене на годишњем нивоу, задужују код банака или МКО.
– Како да породица у којој два одрасла члана зарађују неке просјечне плате у привреди, има спремних неколико хиљада КМ кад стигне јесен?! А толико им треба да подмире све издатке које собом носи ово годишње доба. Они, ма колико да економишу, не могу пуно да уштеде, јер, и без поменутих издатака, једва састављају крај с крајем. А многи су у таквој ситуацији, јер раде за минималац или плату тек нешто већу од тих 900 КМ – поручује из удружења потрошача.
А на минималац је у Српској, од укупно 290.000 запослених, пријављено 91.000 радника. С друге стране, безмало 204.000 ради у секторима у којима је просјечна плата испод просјечне од 1.416 КМ, док испод трошка прехране за четворочлану породицу, зарађује чак 41.000 људи. Колико је све поскупјело, показује податак да је потрошачка корпа за само три године са 1.934 отишла на 2.615 КМ. Трошак прехране за четворочлану породицу у августу 2021. износио је 748, а у истом мјесецу ове године чак 1.182 КМ или за 58 одсто више.