Главни разлог трагедије која се тренутно дешава у Украјини је систематична антируска политика коју води колективни Запад на челу са Сједињеним Америчким Државама, изјавио је руски председник Владимир Путин за лист „Оноодор“ уочи посјете Монголији.
– Током протекле декаде они су жељели да успоставе потпуну контролу над Украјином. Финансирали су националистичке и антируске организације, усађивали су у грађане концепт да је Русија вјечни непријатељ Украјине, непријатељ њеног постојања – наводи се у писаном интервјуу руског лидера за монголски лист.
Украјина је постала монета за поткусуривање зарад реализације геополитичких амбиција Запада који подразумева да Кијев претвори у оруђе за борбу против Русије, што и предстаља оличење деструктивне стратегије Запада, навео је руски предсједник.
– Западне елите настављају да пружају кијевском режиму потпуну политичку, финансијску и војну подршку сматрајући Украјину оруђем за борбу против Русије. Ми то веома јасно видимо и настављамо да испуњавамо све задатке у оквиру специјалне војне операције како би у потпуности осигурали безбједност Русије и њених грађана – истакао је Путин.
Руски предсједник се осврнуо и на историју руско-украјинских односа, те рекао да су бивши лидери Совјетског Савеза одиграли веома негативну улогу у вези са тренутном ситуацијом у Украјини.
Према његовим ријечима, процес стварања Украјине почео је одмах након револуције 1917. године када су на тој територији почеле да настају нестабилне и краткотрајне квазидржавне формације без јасних граница.
– Границе савезних република у саставу СССР су се правиле поприлично произвољно, на основу такозване пролетерске потребе. Тако је, рецимо, Украјини био додијељен Донбас који је био насељен у највећој мјери Русима – оцијенио је.
Потом је Стаљин, након Другог светског рата, Украјини додијелио и одређене територије Пољске, Румуније и Мађарске, које су постале неотуђиви дио територије Совјетског Савеза, да би након свега тока Хрушчов фактички поклонио Украјини Крим.
– Потребно је разумијети да су совјетски лидери одлуке доносили у условима геополитичке реалности тог времена, не помишљајући да ће СССР једног дана престати да постоји и да ће се распасти по тим вјештачки исцртаним границама – нагласио је.
Осврнуо се и на ситуацију са руским новинарима на Западу рекавши да се тако нешто директно коси са демократским принципима слободе говора. Критиковао је и забране које се уводе против руских спортиста нагласивши да се оне косе са принципима недопустивости политизације спорта.
Говорећи о Монголији, Путин је рекао да је сарадња са том бившом совјетском републиком један од важнијих приоритета политике Руске Федерације на евроазијском правцу, те да је сигуран да ће она у будућности бити садржајнија и плодотворнија и бити од узајамне користи.
Додао је да се тренутно воде преговори о испорукама руских енергената у Монголију по повољним условима што ће додатно утицати на развој економије и инфраструктуру те земље.
Иначе, Путин ће у Улан Батор стићи 3. септембра у једнодневну посјету након чега ће отићи у Владивосток гдје ће учествовати на Источном економском форуму.
