Емпатија је способност разумијевања и дијељења осјец́ања друге особе. Одраслом човјеку то може изгледати као веома једноставна особина, али за мозак малог дјетета, то је веома сложена вјештина коју треба развити.
Разумијевање и показивање емпатије су резултат вишеструких интеракција између неурона у мозгу, тако да је развој емпатије у првих неколико година живота тежак задатак. Познато је да су дјеца, посебно у прве двије године живота, егоцентрична, што је стање у коме се фокусирају на себе и своје непосредне потребе. Да би се дјеца одвикла од егоцентричног размишљања и да би им се помогло да схвате свијет око себе, намјерна пажња родитеља усмјерена на развој емпатичног начина размишљања је моц́но оруђе.
Емпатија је такође на врху листе као вјештина за учење дјеце, вјероватно због вођства и креативних предности емпатичног мозга. Мегхна Иадав, дјечји психолог објашњава како подстац́и емпатију код мале дјеце, пише “Фемина.ин”.
Зашто је његовање емпатије важно за дјецу?
Родитељи вјерују да ако њихово дијете покаже емпатију, то ц́е само користити другима. Ово је уобичајена заблуда која се мора оповргнути. Према истраживањима бихејвиоралне психологије, емпатичан начин размишљања је кључ за откључавање особина као што су критичко размишљање, рјешавање проблема и ефикасна сарадња.
Емпатија инспирише лидерство и креативан приступ
Наука никада није подржавала идеју да мозак све ради сам. Предњи режњеви дјечјег мозга се снажно стимулишу једноставним посматрањем једноставних радњи емпатије из свакодневног живота родитеља, као што је нуђење воде пријатељу који кашље, омогуц́авање људима да изађу из лифта прије него што уђете, и чекање да се други аутомобил паркира прије вас.
Према недавним студијама о функционисању мозга, предњи режњеви су плодно тло за планирање, рјешавање проблема, лидерство и креативност. Када предњи режњеви мозга правилно функционишу, функционишемо и ми.
Емпатија је основа за срец́у
Бебе посматрају своје родитеље 24 сата дневно, седам дана у недјељи, а њихови ставови и одговори се биљеже у мозгу дјетета. Седмомјесечно дијете, на примјер, пажљиво посматра свог оца док дочекује посјетиоца на вратима дома. Реакција родитеља на посјетиоца утиче на то како беба доживљава свијет око себе. Овај осјец́ај повезаности са свијетом, особина емпатије, омогуц́ава дјетету да види свијет веома позитивно. Ова рана позитивност ц́е увијек резултирати повец́ањем коефицијента срец́е касније у животу.
Емпатија је мајка вјештине вођења тима
Пажљивије испитивање свих добрих навика, као што су смјењивање, дијељење ресурса, саосјец́ање, поштовање мишљења других, открива да је емпатија епицентар ових дубоких веза које се врте око људског живота. Ове вјештине засноване на емпатији на крају доводе до способности сарадње и изградње тима, које су несумњиво потребне у данашњој радној култури.
Према теорији ума, са око 18-24 мјесеца малишани могу да препознају да се туђе мисли и реакције могу разликовати од њихових, и стога, да би унаприједили вјештине засноване на емпатији код дјеце, родитељи треба да пруже што више могуц́ности за социјализацију малишанима ове старосне групе што је више могуц́е.
Емпатија води до равнотеже између емоција и логике
У данашњем друштву успјешни су они који могу успоставити равнотежу између емоционалног и логичког мишљења. Овај уравнотежени поглед на живот може се подстицати код дјеце кроз култивисање емпатије. Бројни истраживачи су установили корелацију између социјално-емоционалног здравља дјетета и њиховог академског и когнитивног учинка.
Ако је циљ да се живи успјешан живот у двадесет првом вијеку, само читање, писање и аритметичке вјештине никада нец́е бити довољне. У основи ове идеје је неопходност успостављања дуготрајних односа са вршњацима и породицом. У овом правцу, емпатија ц́е играти кључну улогу постављајуц́и темеље учења.