Фото: Бојан Д.Тошић © Соколац-срце Романије

Протојереј ставрофор Момир Васиљевић, добитник Златне плакете општине Соколац за хуманизам и несебично пожртвовање у спасавању људи и добара, сматра да је ово велико признање за његову службу Богу и народу са којим је највише туговао када су сарајевски Срби у егзодусу понијели и посмртне остатке погинулих бораца који су сахрањивани на „Новом Зејтинлику“.

„Не треба се одрицати православне вјере, своје српске свете традиције и лијепог обичаја, јер нас то краси и по томе смо препознатљиви у цијелом свијету“, нагласио је протојереј ставрофор Васиљевић.

Прота Васиљевић је након ратних прилика и повлачења српског народа са одбрањених српских простора око Сарајева уточиште са породицом пронашао на Сокоцу гдје је остао 10 година, а потом је службу наставио на Палама.

Протојереј ставрофор Васиљевић у разговору за Срну испричао да је то било поратно вријеме у којем је морало доста да се ради и обнавља јер је много Срба одселило из Српског Сарајева, само у задњем егзодусу изашло је 120.000 сарајевских Срба, а велики број са простора Митрополије дабробосанке избјегло је диљем свијета.

Прота Васиљевић је рекао да му је у посебном сјећању остало вријеме када су избјегли Срби из околине Сарајева са собом понијели и посмртне остаке својих најближих, погинулих српских бораца.

„Осјећао сам посебну тугу при сваком сусрету на Војничком горбљу на Сокоцу јер сам у току рата сахранио 925 православних Срба, погинулих српских војника цивилних жртава и умрлих природном смрћу, а овдје сам самостално опојао око 300 изнесених српских војника из Илиџе, Хаџића, Илијаша, Рајиловца, Рељева и околине“, навео је протојереј ставрофор Васиљевић.

Прота је испричао да је у тој великој тузи једина свијетла тачка то што погинули српски борци почивају на једном мјесту, на „Новом Зејтинлику“, поручујући да је важно сјећати их се и не заборавити јер су утемељили своје животе у Републику Српску.

Према ријечима проте Васиљевића, требало је много снаге и храбрости да се у Републици Српској обнављају порушене цркве и манастири, црквени конаци и парохијски домови, али се успјевало.

Оно што га посебно радује, каже прота Васиљевић, јесте то што су тада црква и вјерни народ успјели на подручју општине Соколац да саграде неколико нових храмова, иако је било противљена људи који су тврдили да треба да се граде фабрике.

Фото: Бојан Д.Тошић © Соколац-срце Романије

Свештеник је подсјетио да је данашња ситуација слична времену у којем је Свети пророк Илија имао незахвалну дужност да обједињује разједињено царство, те поручио свима, поготово странкама у Републици Српској, да је потребно позитивно ривалство, које би требало свима бити светиња.

Отац Момо, како су га сви на Сокоцу звали, каже да је у свему што је радио имао сапутницу – супругу Миру са којом има четири сина, од којих су тројица у свештеним чиновима, један од њих је стално у црквама и манастирима.

„Дај Боже да ове свечаности на Сокоцу и даље буду величанствене, да се слави Бог и Свети пророк Илија, те да јуначка и прослављена гора Романија чува и сачува своје синове и своје кћери у вјекове вјекова!“, нагаласио је прота Васиљевић.

Златну плакету протојереју Васиљевићу уручио је уочи Илиндана начелник општине Соколац Милован Бјелица поводом Дана и славе општине и цркве посвећене Светом пророку Илији.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име