Босна и Херцеговина је заједно са Албанијом најгора у Европи према бруто домаћем производу по глави становника, који је прошле године износио 35 одсто од просјека Европске уније.
Ово практично значи да грађани БиХ имају скоро три пута мањи БДП по глави становника од просјека ЕУ.
Према подацима Еуростата за прошлу годину, који су изашли прије неколико дана, бруто домаћи производ (БДП) по глави становника био је највећи у Луксембургу и то за 139 одсто изнад просјека ЕУ.
Из Канцеларије ЕУ задужене за статистику се наводи да слиједи Ирска (111 одсто изнад просјека). Затим су ту земље које нису у ЕУ, а то су Норвешка, која има већи БДП по глави становника за 73 одсто од просјека Европске уније, Швајцарска 54 одсто, те Исланд 34 одсто. Низоземска има 30 одсто већи БДП по глави становника од просјека ЕУ. Још осам земаља има већи БДП од просјека Европске уније, а то су Данска, Аустрија, Белгија, Њемачка, Шведска, Финска, Малта и Француска.
Што се тиче региона, нешто боља од БиХ и Албаније је Сјеверна Македонија, која према овим подацима има 41 одсто бруто домаћег производа по глави становника од просјека ЕУ. Србија има 46 одсто, а Црна Гора 52 одсто. Хрватска има 76 одсто БДП-а од просјека ЕУ, док је Словенија најбоља од земаља бивше Југославије и има 91 одсто.
Да су ово забрињавајући подаци за Босну и Херцеговину, кажу и економисти.
„Подаци Еуростата за прошлу годину, који показују да Босна и Херцеговина има тек 35% БДП-а по глави становника у односу на просјек ЕУ, свакако су забрињавајући. Ови подаци јасно указују на значајне економске изазове с којима се суочавамо. Но, важно је напоменути да овакво стање није непромјенљиво. Један од кључних изазова с којима се суочавамо је нефункционална власт на нивоу заједничких органа БиХ. Политичке тензије и неефикасност институција значајно отежавају спровођење потребних реформи и привлачење страних инвестиција. Без политичке стабилности и кохерентне политике тешко је остварити дугорочан економски напредак“, истиче за „Независне новине“ Синиша Пепић, доктор економске дипломатије.
Он додаје да уз праве економске реформе Босна и Херцеговина може постићи знатан напредак.
„Реформе које би олакшале пословање, смањиле бирократију и побољшале правну сигурност могле би привући стране инвестиције, које су кључне за убрзање економског раста. Додатно, политичка стабилност игра велику улогу у стварању повољног пословног окружења. Стабилна политичка сцена омогућава дугорочнија планирања и инвестиције, што је неопходно за одржив економски раст. Инфраструктурна улагања и побољшања у образовном систему такође су од суштинског значаја. Развој модерне инфраструктуре олакшао би пословање и повећао продуктивност, док би бољи образовни систем створио квалификованију радну снагу, способну да одговори на захтјеве тржишта рада. Дакле, иако тренутна ситуација није повољна, постоји много простора за напредак. Уз праве политике, одлучност и превазилажење политичких препрека, БиХ може направити значајан искорак и приближити се економском нивоу развијених европских земаља“, објаснио је Пепић.
Економиста Саша Стевановић каже да је ниска полазна основа добар показатељ, јер имамо веће шансе за раст.
„Полазна основа је ниска. Да ли је то добар или лош податак, зависи од перцепције. Када сте на посљедњем мјесту, можете да тугујете или да имате циљ да више не будете ту. Такође, када се упоређујемо већ са Европом, требамо бити свјесни чињенице да је код нас сива економија 30%, у Европи нижа. Да ли можемо очекивати нешто боље? Можемо ако радимо боље и другачије. Мислим да смо радили другачије од 2020. године, па требамо видјети јесмо ли имали бржи раст него прије 2020. године. Не помаже ако имате 800 милиона политички заробљених, ако имате да се декретом из иностранства, потезом пера, начини штета од 100 милиона КМ, ако у времену короне не смањујете стопу обавезне резерве. Углавном, ако идентификујемо шта нас удаљава од бољег стандарда и дохотка, ако се сложимо да то ријешимо, може бити боље. Ако се не идентификујемо и не сложимо да нам буде боље, онда нам неће бити боље“, нагласио је Стевановић.
