Гост новог Политикиног подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” je професор др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Он говори о томе које навике имају грађани због чега се Србија налази на првом месту у Европи по броју оболелих од кардиоваскуларних болести, како се срчана обољења могу спречити, као и какве програме за превенцију болести припрема овај институт за све грађане, а који ће моћи да се реализују уз упут лекара.
Професор Бојић објашњава да је морао да обуче „политичку кабаницу” и постане члан политичке странке ЈУЛ, како би сачувао тим лекара и изградио болницу, откриће у каквим је односима са политичарем Војиславом Шешељом, шта му је рекао Добрица Ћосић, како је започело његово дружење са Мирјаном Марковић, супругом Слободана Милошевића, некадашњим председником, као и због чега је тражио да Институт има на располагању 300 свиња.
Он за Политикин подкаст говорио да је Институт, који је давних дана градио нелегално, спасао више од 100.000 живота, да су сви судски процеси против њега одбачени и да је тада схватио ко су људи, шта је живот, шта је политика, шта је успех, настојавши да изађе из свега са богатијим искуством упркос бројим лажима…
Бојић каже да је да је прошао праву голготу, објаснивши да је његов прогон трајао више од 15 година, да је проглашаван убицом и лоповом, да му је мајка доживела шлог због лажних оптужби, да су му ћерку шишали намерно, а да је све то требало издржати са осмехом стјуардесе која зна да на авиону нешто није у реду.
По њему су најгоре болести савременог доба мржња и похлепа јер се метастатски шире, а ако на мржњу одговорите мржњом – она се никада неће зауставити.
Његов став је да би човек успео – он мора да има пријатеље, а да би веома успео мора да има непријатеље, због чега своје непријатеље не прогања јер су они најбољи записничари његових успеха.
Бојић прича и о томе зашто на посао долази већ у три сата ујутру и како је на одринацијама лекара била исписана реченица „Ако немате везу – ја сам вам веза, ако вам неко тражи новац дели са мном”, јер жели да пренесе поруку да икада није дозволио да му неки пацијент остави мито за било какву услугу.
