Представници групе од 13 археолога, која је протеклих мјесец дана у оквиру њемачког пројекта „први корак“ истраживала локалитет Подлипе код Сокоца из времена палеолита, разговарали су данас са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом о резултатима рада и условима чувања пронађених артефаката.
Музејски савјетник и археолог у Регионалном музеју у Добоју Александар Јашаревић рекао је новинарима да је то пројекат сарадње између њемачког Универзитета у Тибингену, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Регионалног музеја у Добоју, чији је носилац и главни финансијер Универзитет у Тибингену, који је обезбиједио средства за дугогодишња истраживања палеолита Југоисточне Европе.
Он је додао да је овим пројектом обухваћен и наставак истраживања пећина Подлипе на Кадића Брду код Сокоца, гдје истраживање траје већ другу годину и биће настављено још двије године.
„Локалитет је значајан јер је палеолит глобална тема која није вазана за регионално или уско локално, већ се бави питањем поријекла модерног човјека, дистрибуције артефаката и технологија у Европи“, навео је Јашаревић.
Он је додао да се и локалитет Подлипе уклопио у шему „палеолита централног Балкана“ и Југоисточне Европе, иако је млађи, те навео да ће идуће године бити настављен обилазак и других пећина и локалитета на подручју општине Соколац, гдје, како каже, има шта да се ради и у наредних пар стотина година.
Научни сарадник Софија Драгосавац са Филозофског факултета у Београду, навела је да су приликом истраживања пећине Подлипе нађени трагови живота човјека који је живио у периоду касног горњег палеолита, који је познат и по другим локалитетима, међу којима је и Бадањ у БиХ.
„Пећина Подлипе се издваја по гравури на стијени и по томе што према до сада испитаним слојевима за сада знамо да је старост локалитета између 12.000 и 15.000 година“, истакла је Драгосавац.
Она каже да је ријеч о веома богатом палеолошком налазишту на коме је до сада пронађено хиљаде артефаката од окресаног камена и гдје истраживачи могу да прате тај процес производње алатки од облутака до финалних производа.
Геоархеолог Аристеидис Варис са Универзитета у Тибингену је нагласио да је циљ овог истраживања да се окупе регионални, локални и европски стручњаци како би се добила студија Подлипе, која би била база из које се могу ширити и вршити даља истраживања на Балкану.
Он је истакао да је група стручњака на овом локалитету узела пуно узорака који ће бити анализирани да би се добио увид у реконструкцију живота који је био у Подлипама у посљедњем завршетку леденог доба, да се покуша разумјети клима тог периода, људи који су населили тај простор, какве су алатке користили и да се на основу свега реконструише прошлост овога краја која је била знатно другачија него данас.
Начелник Бјелица је нагласио да се археолошка истраживања културно-историјског насљеђа на подручју ове општине трају већ 11 година на челу са археологом Александром Јашаревићем из Регионалног музеја у Добоју, те да су прва почела 2013. на локалитету Црквине на Гласиначком пољу, гдје су пронађени темељи цркве.
Бјелица је нагласио да је из више археолошких истраживања на подручју општине Соколац и ранијег и новијег периода пронађено много артефаката који су на чувању, али да локална управа треба да створи услове да све ово културно историјско насљеђе буде похрањено на Сокоцу.
Разговору су присуствовали и представници Туристичке организације Соколац.
Бјелица је подсјетио да је археолог Благоје Говедарица из Њемачке, иначе члан Академије наука и умјетности БиХ, помогао локалној управи да Историјски музеј у Бечу изради и достави општини прву реплику гласиначких колица, те да треба сачувати копије још око 200 артефаката из Музеја у Бечу који су пронађени на овом подручју приликом археолошких истраживања Гласинца и околине.
